Potražnja za stanovima u Srbiji neprestano raste, sa posebnim nabrajanjem Beograda, Novog Sada, Niša i Kragujevca kao glavnim centrima kupovine. U poslednjim godinama, manji gradovi takođe beleže povećanu potražnju. Ipak, kupcima se često teško nalaže idealna veličina stana, a cene kvadrata su prema trenutnim trendovima u stagnaciji, iako se očekuje da će se to promeniti.
Euronews Srbija razgovarao je sa profesorom ekonomije Veljkom Mijuškovićem i finansijskim stručnjakom Nikolom Senešijem o tome koja je kvadratura stanova najtraženija i kako će nova politika kredita za mlade uticati na tržište nekretnina. Seneši objašnjava da u Beogradu postoje tri glavne vrste kupaca: oni koji uzimaju kredite, keš kupci koji prvenstveno dobijaju stanove kao kompenzaciju za radove, i kupci koji plaćaju gotovinom, često kao način očuvanja vrednosti tokom inflacije.
Profesor Mijušković ukazuje na izazov visokih cena, posebno u središnjim delovima Beograda. Prosečna cena starogradnje u Beogradu bila je oko 2.100 evra, dok je u manjim mestima poput Prokuplja bila samo 670 evra, što čini pristup nekretninama vrlo izazovnim. Mijušković naglašava da visoka potražnja u Beogradu zajedno sa inflacijom i rastom cena materijala i rada dodatno poskupljuje nekretnine.
Iako je potražnja za stanovima velika, u poređenju s ranijim godinama nije na istom nivou. Seneši ističe da poslednjih nekoliko meseci tržište beleži pad, što može biti posledica šire društvene situacije. Veruje se da će u 2024. godini doći do novih pomaka, uz dodatna ulaganja i uticaj investitora na tržište. Dok Seneši naglašava da je potražnja i dalje prisutna, pojedini projekti u Beogradu, kao što je Beograd na vodi, imaju netržišni karakter.
Suštinski izazov za kupce predstavljaju cene stanova, koje se prema Senešiju kreću od 1.650 do 2.000 evra po kvadratu za stanove od 55 do 60 kvadrata, što posebno odgovara kupcima u potrazi za pristupačnijim nekretninama. Ovaj pristup dovodi do popularnosti manjih stanova, koji su često funkcionalniji i pristupačniji za mlade bračne parove ili investitore.
Mijušković navodi da su novi krediti za mlade važna mera koja im omogućava lakši pristup stanovima, ali i upozorava da bi na početku moglo doći do rasta cena zbog povećane potražnje. Ipak, očekuje se da će taj efekat biti kratkoročan. S obzirom na ograničen broj aplikacija za kredite (5.000-5.500), koji iznose ukupno 420 miliona evra, realističan je povratak tržištu u normalu.
Seneši ističe da postoji rizik povezan sa ocenom vrednosti nekretnina, budući da se koristi mali broj procenitelja. To upozorava na mogućnost da se u bankama mogu naći stanovi sa pogrešno procenjenom vrednošću, što potencijalno vodi ka problemima u budžetu i povećanju neperformantnih kredita (NPL) kada ljudi ne budu mogli da plaćaju rate.
Mijušković takođe naglašava važnost stabilnosti u prvim godinama otplate kredita, ali dodaje da kasnije mora postojati tržišna komponenta koja može predstavljati rizik. Od korisnika se zahteva da budu svesni svojih finansijskih mogućnosti pre prihvatanja kredita.
Uvek postoji neizvesnost kada je reč o tržištu nekretnina, ali stručnjaci se slažu da će pristupačne opcije, uz adekvatno finansiranje, pomoći u smanjenju pritiska na cene u Beogradu, a možda i omogućiti mladima da realizuju svoj san o kupovini stana.
