Zvonko Bogdan, proslavljeni izvođač starogradske muzike, još jednom je oduševio Beogradsku publiku. U prepunoj MTS dvorani, održao je koncert pod nazivom „Bez tambure nema pesme“ uz podršku Velikog tamburaškog orkestra Radio-Televizije Vojvodine. Ovaj događaj je predstavljao pravog muzičkog dragulja, a večerašnji koncert je bio nastavak tradicije koju je započeo prošle godine u martu.
Zvonko je poznat po svom kantautorskom radu, kojem je pridodao i elemente poezije. Tokom večeri, izveo je svoje dobro poznate numere koje obuhvataju mađarske romanse, starogradske pesme i bosanske sevdalinke. Njegov repertoar je pažljivo odabran, i to ne samo zbog melodičnosti, već i zbog emotivnog naboj koji nosi svaka pesma. U ritmu tamburaške muzike, publika je uživala više od dva sata, a svaki trenutak je bio ispunjen radošću i nostalgijom.
Jedan od posebnih aspekata Zvonkovih nastupa je njegov odnos prema poeziji. Pre nego što bi otpevao svaku pesmu, recitovao je stihove poznatih srpskih pesnika kao što su Jovan Jovanović Zmaj, Branko Radičević, Đura Jakšić i Aleksa Šantić. Ovaj umetnički pristup već je postao tradicija na njegovim koncertima i doprinosi dubokom emocionalnom uticaju koji Zvonko ostavlja na publiku.
Veče je bilo obeleženo i prisustvom različitih generacija, što dodatno ističe univerzalnost Zvonkovog stvaralaštva. Njegove pesme su lebdele u vazduhu, prebacujući sve prisutne kroz vreme, u neka prošla, lepša vremena, dok je pričao o ravnicama punim uživanja, salašima, konjima i fijakerima. Ta nostalgija je doprinosila posebnom ugođaju i emotivnom doživljaju svakog prisutnog.
Neke od najpoznatijih i voljenih pesama koje su izvodili tokom koncerta uključivale su „Hej, salaši na severu Bačke“, „Kada padne prvi sneg“, „Kad sam bio mlađan lovac ja“, „Već odavno spremam svog mrkova“, „Govori se da me varaš“, „Fijaker stari“, „Kraj jezera jedna kuća mala“, „Neko sasvim treći“ i „Ko te ima taj te nema“. Publika je sa oduševljenjem pevala u horu zajedno sa Zvonkom i tamburašima, svaki stih ispraćen je gromoglasnim aplauzom.
Nakon završenog koncerta, Zvonko je na sceni izveo još nekoliko pesama, uključujući i bunjevačko kolo, što je dodatno doprinelo atmosferi veselja i zajedništva. Gromoglasni aplauz i ovacije prisutnih su se osjećali kao pravi hommage velikom umetniku i njegovim tamburašima. Ovo veče nije bilo samo koncert, već prava proslava kulture i tradicije, što je posebno važno u današnjem vremenu.
Zvonko Bogdan je tokom karijere uspeo da spoji tradiciju i modernost, a njegov rad na očuvanju narodnih pesama i običaja je neprocenjiv. Predvođenje Velikog tamburaškog orkestra Radio-Televizije Vojvodine pokazuje i njegovu saradnju sa talentovanim muzičarima, što je rezultiralo izvanrednim muzičkim spojem.
Koncert je, kao što je to često slučaj, bio ispunjen emocijama, radošću i zajedničkim uživanjem, što se jasno ogledalo u očima svakog prisutnog. Zvonko Bogdan, sa svojim nezaboravnim glasom i nesumnjivim talentom, još jednom je potvrdio svoju poziciju jednog od najznačajnijih izvođača srpske muzike, a njegov rad će, nadamo se, i naredne generacije prenositi i gajiti sa istim entuzijazmom i ljubavlju.
