Ruska strana je izrazila spremnost za razgovore sa Srbijom u vezi sa Naftnom industrijom Srbije (NIS), što, prema rečima Zorane Mihajlović, bivše ministarke rudarstva i energetike, otvara mogućnosti za uspešne pregovore i stabilno snabdevanje građana i privrede. Mihajlović je naglasila da je važno da su odnosi između Srbije i Rusije, posebno u energetskom sektoru, održivi.
Ona je istakla da je poruka predsednika Srbije jasna: „Krize neće biti, imamo dovoljno nafte i naftnih derivata.“ Mogućnost razgovora bila bi prilika za rešavanje pitanja koja se tiču snabdevanja energentima, uključujući naftu i gas. Mihajlović je dodala kako, iako Srbija kao manjinski partner (sa 29% udela) ne može menjati ugovor sa ruskim vlasnicima, postoje tehnička rešenja koja bi mogla pomoći u smanjenju ruskog učešća, a da to ne dovede do nacionalizacije.
Mihajlović je takođe napomenula da su sankcije NIS-u uvedene od decembra prošle godine, tokom administracije predsednika Bajdena, a nastavili ih i njegov naslednik, Donald Tramp. „Predsednik Srbije uspevao je da odloži primenu sankcija dok su vođeni razgovori između Rusije i SAD,“ rekla je ona, dodajući da su sada Srbija i Rusija ti koji vode pregovore.
Na pitanje o potencijalnim teškoćama sa američkom stranom, Mihajlović je istakla da je geopolitička situacija složena. Sankcije su uvedene s ciljem da se spreči slanje novca ruskim kompanijama za finansiranje rata, što čini situaciju vrlo delikatnom za Srbiju. „Nalazimo se između čekića i nakovnja, ne možemo da utičemo na primenu sankcija,“ dodala je ona.
Bivša ministarka je naglasila da upravljanje NIS-om danas funkcioniše bolje nego kada je prodat ruskim investitorima 2008. godine. Tada je kompanija prodata za 400 miliona evra, dok je njena procenjena vrednost bila 2,27 milijardi. Mihajlović je ukazala na to da su ruski investitori, iako su brzo eksploatisali naftu i gas, početno ulaganje učinili tek kasnije, a sada se NIS zalaže za modernizaciju.
Mihajlović takođe ističe važnost diversifikacije energetskih izvora. „Iako imamo diversifikovane rute, zavisni smo od ruskog gasa, koji je ključan za 70% naše privrede,“ rekla je ona. „Zato su pregovori sa ruskom stranom od strateške važnosti.“
Ona je završila izlaganje naglašavajući značaj dolaska Aleksandra Djukova, predsednika uprave Gaspromnjefta, za buduće razgovore, koji će, kako se očekuje, doneti ključne odluke. „Želimo da razgovaramo bez ugrožavanja strateških interesa Srbije,“ zaključila je.
U međuvremenu, analitičari su procenili da bi sankcije naftnoj industriji mogle uticati na tržišta u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. Američke sankcije čine situaciju za Srbiju još kompleksnijom. Iako se u Crnoj Gori energetske kompanije Srbije sučeljavaju s minimalnim rizikom, ekonomski analitičar Admir Čavalić upozorava na sistemske rizike koji bi mogli ugroziti tržište.
„Sankcije se u Crnoj Gori manje osećaju, no nisu jasno razumevane,“ kaže finansijski konsultant Stevan Gajević, naglašavajući da će privreda osetiti posledice kroz povećanje cena naftnih derivata zbog zavisnosti Crne Gore od uvoza iz Srbije.
Ekonomisti predviđaju da bi situacija mogla doneti turbulencije na regionalnom tržištu, ali ne očekuju izvanredne krize. Iako tržište u BiH deli deo snabdevanja, Gajević navodi da bi povećanje cena u Srbiji moglo uticati i na uvoznu cenu roba.
U ovom kontekstu, bivši ministar privrede Hrvatske, Davor Štern, ukazuje na potencijalne gubitke za hrvatske kompanije koje sarađuju sa NIS-om i naglašava važnost jačanja saradnje u regionu. On veruje da će se situacija brzo rešiti, naglašavajući da je ključ za prevazilaženje trenutnih problema u rukama SAD.
