U jednom fakultetu u Portsmouthu u Velikoj Britaniji, rođeno je 14 beba brazilske boa zmije u vivarijumu. Ovaj neverovatan događaj predstavlja primer partenogeneze, što je prirodni oblik aseksualne reprodukcije u kojoj se embrioni razvijaju bez oplodnje.
Studenti sa fakulteta su objavili da je zmija, mužjak po imenu Ronaldo, dug 1,8 metara reptil koji nije bio u kontaktu sa drugim zmijama najmanje devet godina. Do ovog čudesnog rođenja došlo je bez ikakvog plana, što ga čini retkim primerom partenogeneze koja je uobičajena kod biljaka i nekih životinja, prema rečima stručnjaka.
Specijalista za reptile Pit Quinlan je izjavio da je bio šokiran ovim otkrićem jer, kako kaže, gaji zmije već 50 godina i nikada ranije nije zabeležio ovakav slučaj. Ronaldo je, prema rečima Quinlana, izgledao deblje nego inače, ali niko nije ni pomislio da je, ili bolje reći ona, trudna.
Prema podacima zoološkog vrta Dudley, većina boa zmija rađa oko 12 do 15 beba, mada je zabeleženo leglo od čak 35 beba. Mlade zmije obično stižu na svet oko šestog meseca nakon parenja i počinju da se hrane kada napune 10 dana. Pri rođenju, dužine su od 38 do 50 centimetara, a dostignu dužinu od 1,2 metra u prvoj godini, s tim da su ženke obično veće od mužjaka.
Ovaj neverovatan događaj izazvao je veliku pažnju stručnjaka i javnosti, a mnogi se dive fenomenu partenogeneze koji se retko viđa kod zmija. Očekuje se da će dalja istraživanja ovog slučaja razjasniti više detalja o procesu reprodukcije kod ovih zmija i možda ponuditi nova saznanja o prirodnim mehanizmima.
Ipak, iako je ovaj slučaj neverovatan i retkost, stručnjaci upozoravaju da se ipak radi o prirodnom fenomenu i da nije potrebno podizati nepotrebnu paniku ili zabrinutost. Boa zmije, kao i sve životinje, često iznene svoje čuvare sa svojim neverovatnim sposobnostima i adaptacijama na različite uslove prirode.
U svakom slučaju, ovaj događaj je podsetnik na neverovatnu raznolikost prirode i sposobnosti živih bića da se prilagode i opstanu u različitim okruženjima. Zmije, kao i mnoge druge životinje, predstavljaju jedan od najfascinantnijih delova prirodne baštine, a ovaj slučaj samo doprinosi razumevanju njihove biologije i reproduktivnih karakteristika.
Fakultet u Portsmouthu i stručnjaci iz oblasti herpetologije nastaviće sa proučavanjem ovog slučaja kako bi bolje razumeli mehanizme partenogeneze kod ovih zmija i kako bi možda otkrili nove informacije o njihovoj reprodukciji i evoluciji. Sve u svemu, ova neobična situacija otvara nova pitanja i pruža nova saznanja o životu i ponašanju zmija, koje su i dalje jedna od najmisterioznijih i fascinantnih grupa životinja na planeti.
