Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta podsetio je danas na jedan od najmračnijih događaja tokom rata u Bosni i Hercegovini, koji se desio pre 33 godine u sarajevskom naselju Pofalići. On je istakao da zločin nad oko 200 srpskih civila, koji su brutalno ubijeni, ostaje nekažnjen. Ova izjava dolazi u povodu obeležavanja 16. i 17. maja, datuma kada se taj stravični zločin dogodio 1992. godine.
Prema dostupnim informacijama, pripadnici Armije Bosne i Hercegovine su u pomenutim danima izvršili napad na srpsko stanovništvo u Pofalićima. Napad je bio izuzetno okrutan; civili su bez milosti ubijani, a njihova imovina je opljačkana i spaljena. Ovo je bio jedan od mnogih zločina koji su se dogodili tokom rata, a koji se često zaboravljaju ili minimiziraju u zvaničnim narativima.
U saopštenju Linta naglašava da niko od poznatih naredbodavaca i izvršilaca zločina nije odgovarao pred sudom. Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srpske je nakon događaja podnelo krivične prijave protiv 51 osobe, ali do danas niko od njih nije kažnjen. Ovaj nedostatak pravde izaziva dodatnu bol i gnev među preživelima i porodicama žrtava, koje se suočavaju sa trajnim osećajem nepravde.
Linta je ukazao na važnost sećanja na ovakve događaje, jer oni nisu samo deo prošlosti, već oblikuju sadašnjost i budućnost. „Moramo se sećati naših sugrađana koji su izgubili živote, njihova patnja ne sme biti zaboravljena,“ istakao je Linta. On smatra da je zaboravljanje ovakvih tragedija opasno za društvo, jer otvoreno pitanje pravde može dovesti do novih tenzija i sukoba.
Mnogi istoričari i analitičari se slažu da je neprocesuiranje ratnih zločina jedna od glavnih prepreka pomirenju među narodima u bivšoj Jugoslaviji. Za žrtve koje su preživele, a koje i dalje traže pravdu, ovaj slučaj simbolizuje širi problem nedovoljne pravne odgovornosti i procesa suočavanja s prošlošću. Dok se situacija u regionu menja, sećanje na ovakve događaje služi kao podsetnik na potrebe za istinom i pravdom.
U međuvremenu, situacija na planu kolektivnog pamćenja ostaje izazovna. Mnoge porodice žrtava suočavaju se s teškim emocijama svake godine kada se seti ovog tragičnog događaja. U međuvremenu, društvo se bori s polarizovanim pogledima na prošlost, a širenje narativa koji su zasnovani na strahu i mržnji često odmaže procesima pomirenja u regiji. Nažalost, brojni zločini iz rata ostali su nekažnjeni, zbog čega se stvara osećaj da pravda nikada ne dolazi za preživele.
U svetlu ovih događaja, važno je kako društvo reaguje na traženje pravde. Organizacije za ljudska prava i novinari često podižu svest o ovakvim zločinima i pokušavaju da utiču na donošenje zakona koji će omogućiti pravdu za sve žrtve sukoba. Linta je pozvao sve nadležne institucije da preuzmu odgovornost i vrate poverenje u pravni sistem. „Moramo se boriti za pravdu, a ne zaboraviti prošlost. Samo tako možemo graditi bolju budućnost za sve nas,“ zaključio je Linta.
Ovaj događaj iz 1992. godine ostaje trajna opomena o potrebama za istinom, pravdom i pomirenjem, kao i potrebu da se stalno radi na edukaciji društva o događajima iz prošlosti, kako bi se osiguralo da se slični zločini više nikada ne ponove.
