Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković, povodom 21. godišnjice od nasilja nad Srbima na Kosovu, izrazio je duboku zabrinutost zbog sećanja na događaje iz 17. marta 2004. godine. Na taj dan, kako je Petković naveo, prvo je došlo do masovnih napada na Srbe i njihovu imovinu u pokrajini, gde je „gorelo sve što je srpsko“, a ti napadi su bili rezultat bezumnog čina mržnje prema Srbima koji i dalje žive u toj regiji.
U autorskom tekstu za dnevni list Politika, Petković je opisao kako su se tokom tih kobnih dana desili zločini koji su ostavili trajne strahote i rane na srpskom narodu. On je podsetio na konkretne primere nasilja, kao što je lomljenje krsta na Crkvi svetog Ilije u Podujevu. Pomenuta su i imena stradalih, uključujući Borivoja Spasojevića, Janu Tučev, te porodice Stolić, Nedeljković, Trajković, Perić i Vesić, koji su, kako je naglasio, bili žrtve isključivo zbog svoje etničke pripadnosti.
Petković je istakao da su ti ljudi „na najbrutalniji način osetili da su mržnja i zlo neselektivni“ i da napadi nisu diskriminisali među ljudima, već su bili usmereni protiv svakoga ko je nosio srpsko ime. Tokom marta 2004. godine, mnogi su stradali „zato što se krste i slave slavu, zato što govore drugačijim jezikom“ od onih koji su činili nasilje, objasnio je Petković.
Ove godine, obeležavanje ovog tragičnog događaja dolazi u vreme kada su odnosi između Srba i Albanaca na Kosovu i dalje napeti, a bezuslovni pozivi na pomirenje i stabilnost nisu postigli očekivane rezultate. Petković smatra da je važno da se svakog 17. marta sećamo tih stradanja kako bismo protivstavljali zaboravu i gubićanju svesti o prošloj nepravdi.
S obzirom na to da su događaji iz 2004. godine bili deo šireg konteksta sukoba na Kosovu, Petković je takođe ukazao na potrebu za različitim oblicima pravde za žrtve i njihovih porodica, koji su često ostajali bez odgovora i pravne zaštite. Prema njegovim rečima, osećaj nesigurnosti i straha među Srbima na Kosovu ne jenjava, a to dodatno otežava proces pomirenja i izgradnje međusobnog poverenja.
Pored ličnih priča i patnji, Petković se osvrnuo i na širu političku dimenziju situacije, naglašavajući da međunarodna zajednica mora biti svesna problema koji i dalje postoje na terenu. On je apelovao na relevantne institucije i organizacije da prepoznaju važnost procesa pomirenja i omogućavanje povratka Srba koji su bili primorani da napuste svoja ognjišta u doba nasilja.
U spomen na događaje iz 2004. godine, Petković je poručio da je važno da se vakum zaborava ne širi, te da se obeležavanje godišnjica stradanja srpskog naroda ne pretvori u običan ritual, već da postane povod za promišljanje o budućnosti i obezbeđivanje prava i bezbednosti za sve građane Kosova. On je naglasio da je dijalog ključ u prevazilaženju starih rana i da je za budućnost srpskog naroda na Kosovu ključna podrška međunarodne zajednice, kako bi se stvorila stabilna i mirna atmosfera za sve narode koji žive u toj regiji.
Na kraju, Petković je pozvao sve na zajedničku odgovornost da se ne zaboravi na žrtve nasilja, kao i da se trasira put ka boljoj i pravednijoj budućnosti za sve koji žive na Kosovu, bez obzira na svoju nacionalnu pripadnost. Taj izazov zahteva hrabrost, empatiju i želju da se uče lekcije iz prošlosti za izgradnju mira i stabilnosti.
