Mnogi ljudi često ne razumeju razliku između ulaganja u nakit i investiciono zlato, što može imati značajan uticaj na njihove finansijske odluke. Dok nakit nosi pretežno estetsku i sentimentalnu vrednost, investiciono zlato je mnogo više orijentisano prema očuvanju imovine. Ova razlika postaje očigledna kada se uzme u obzir čistoća proizvoda i poreski tretman. Dok nakit obično ima nižu čistoću i oporezuje se kao svaki drugi proizvod, investiciono zlato se smatra maksimalno čistim, oslobođeno poreza, što ga čini privlačnijim oblikom ulaganja.
Jedan od ključnih aspekata koje ulagači treba da razmotre je i kako će povratiti svoju investiciju. Stručnjaci ističu da se nakit često otkupljuje po znatno nižim cenama nego što je njihova prodajna vrednost, dok se investiciono zlato čini stabilnijim jer se njegova cena kotira na berzi. Cena investicionog zlata se malo razlikuje od tržišne cene, što dodatno olakšava ulagačima praćenje tržišnih kretanja.
Poreski savetnik Aleksandar Vasić ističe da je ključni faktor u vezi s investicionim zlatom oslobađanje od PDV-a, što se dogodilo izmenom Zakona o PDV-u 2017. godine. Investiciono zlato, koje uključuje poluge i zlatne novčiće, osigurava visoku čistoću, dok se nakit ne može pohvaliti istim privilegijama. Ulagači bi trebalo da budu svesni da se zlato mora smatrati investicionim samo ako ispunjava određene kriterijume, poput čistoće od najmanje 995/1000.
Zlatari takođe objašnjavaju razliku u čistoći i marži između investicionog zlata i nakita. Investiciono zlato je gotovo uvek 24 karata, dok nakit najčešće dolazi u legurama s nižom stepenom čistoće. Odnosno, nakit često ima dodatne troškove zbog dizajna i izrade. Kada kupci razumeju razliku u vrednosti između ova dva proizvoda, postaje im jasnije zašto se investiciono zlato smatra boljim oblikom ulaganja.
Georgi Hristov iz kompanije “Tavex zlato i srebro” napominje da se za isti iznos novca može kupiti više investicionog zlata nego nakita. Cena nakita zavisi od brojnih faktora, uključujući brend i umetničku izradu, dok je vrednost investicionog zlata direktno povezana sa svetskim tržištem plemenitih metala. U poslednje vreme, sve veći broj ljudi priznaje zlato kao sigurnu formu očuvanja vrednosti.
Poreski tretman zlata u Srbiji varira u zavisnosti od vrste zlata. Dok se prodaja investicionog zlata ne smatra oporezivom prema Zakonu o porezu na dohodak, ostale vrste zlata se oporezuju kao druge obične robe. Nasleđivanje zlata takođe dolazi sa svojim pravilima; nasljednici prvog reda su oslobođeni poreza na nasleđe.
Pored toga, investiciono srebro, koje se smatra industrijskim metalom, podleže PDV-u od 20%, što dodatno ukazuje na prednost ulaganja u zlato. Prema istraživanjima, zlatni dukati poput onih iz vremena Franca Jozefa ostaju popularni izbor zbog tradicije poklanjanja na važnim događajima.
U kontekstu prodaje i skladištenja zlata, stručnjaci savetuju da je važno osigurati da je zlato pravilno dokumentovano i skladišteno kako bi zadržalo svoju tržišnu vrednost. Iako mnogi veruju da su manje poluge lakše za preprodaju, svaka sertifikovana investiciona jedinica zlata može se lako prodati ako je očuvana u originalnom pakovanju.
Investitori bi trebalo da pažljivo razmotre kada da prodaju zlato; najbolje vreme za to je kada postoji stvarna finansijska potreba, a ne zbog trenutnih tržišnih oscilacija. U skladu sa trenutnim globalnim trendovima, inflacija obično utiče na povećanje cene zlata, čime se osigurava značajno očuvanje vrednosti imovine.
Narodna banka Srbije napominje da zlato može biti korisno kao sredstvo za diversifikaciju investicija, ali ističe i rizike povezane s njegovom volatilnošću. Zaključujući, ulaganje u zlato zahteva pažjlivo razmatranje svih faktora i strategija, kako bi se osiguralo maksimalno očuvanje vrednosti imovine.
