Džejn Gudol, najpoznatija primatološkinja na svetu, preminula je juče u 92. godini, ostavivši neizbrisiv trag u nauci i ljudskoj svesti. Njeno otkriće da Homo sapiens nije jedini koji koristi alate promenilo je perspektivu o ljudskoj prirodi. Sa samo 26 godina, dok je proučavala šimpanze u Nacionalnom parku Gombe, primetila je kako jedna od njih koristi slamčicu za vađenje termita iz mravinjaka, što je otvorilo vrata mnogim istraživanjima i razmišljanjima o svetlivim sposobnostima drugih vrsta.
Tokom godina, otkriveno je mnoštvo funkcionalnih alata koje koriste različite životinjske vrste, uključujući vrane, delfine, pa čak i pčele. U Gabonu su šimpanze viđene kako koriste štapove za vađenje meda, dok su u Gvineji proučavali njihove tehnike razbijanja orašastih plodova.
Naučnici su dugo verovali da odrasle šimpanze podučavaju mlade kako da koriste alate, ali su čvrsti dokazi o ovom fenomenu došli tek 2016. godine, kada su istraživači u Republici Kongo zabeležili kako šimpanze uče svoje mladunce upotrebom alata u potrazi za hranom. Ovo otkriće spojilo je dve ogromne oblasti znanja koje je Gudol istraživala: upotrebu alata i emocionalne veze među majkama i mladuncima, što dodatno ukazuje na duboke evolutivne korene učenja i prenošenja znanja među primatima.
Osim učestvovanja u prenosu znanja, šimpanze pokazuju i druge kulturne aspekte. Na primer, u određenim zajednicama primećeno je kako šimpanze koriste trave ili druge predmete na način sličan modnim trendovima među ljudima. Ovo ukazuje na širok spektar kulturnih praksi koje nisu isključivo ljudske.
Tokom godina, mnogi naučnici su verovali da je jezik jedina osobina koja nas razlikuje od drugih vrsta, ali je istraživanje pokazalo da šimpanze imaju složen sistem komunikacije koji uključuje različite glasove, zvuke i pokrete tela. Čak su i sposobne da nauče određene ljudske reči, što sugeriše da poseduju kapacitet potreban za govor.
U jednom istraživačkom rezervatu u Gvineji-Bisau, šimpanze su viđene kako koriste drvored kao udaraljke, bacajući kamenje na njih, verovatno kao način da komuniciraju na daljinu. Ovakvo ponašanje ukazuje na to koliko su složene njihove komunikacione strategije.
Nisu samo fizičke sposobnosti ono što razdvaja ljude i šimpanze. Preminuli primatolog Frans de Val isticao je da se moralne osobine zapravo ne razlikuju. Proučavajući šimpanze, otkrio je obrasce prevare i rešavanja sukoba koje su ukazivale na empatiju i moralno ponašanje kod ovih životinja.
Recentna istraživanja iz Gabona dodatno su potvrdila njegove tvrdnje. Ženka šimpanze po imenu Suzi je uzela malog insekta, stavila ga u usta i nanela na ranu svog sina. Ovakvo ponašanje nije samo koincidencija; istraživači su primetili da se slična praksa često ponavljala među članovima njene zajednice.
Gudolovo istraživanje pruža uvid u evolutivne korene ljudske medicine i zdravstvenih sistema, što je važan doprinos naučnom diskursu. U jednom od svojih intervjua, de Val je rekao da je granica između ljudi i majmuna postala sve nejasnija usled novih saznanja, naglašavajući uticaj Džejn Gudol na razumevanje ovih pitanja.
Osim naučnih saznanja, ona je kroz svoje knjige poticala javnost na razmišljanje o inteligenciji životinja, postavljajući pitanja poput: „Jesmo li dovoljno pametni da shvatimo koliko su životinje pametne?“ Ova pitanja zahtevaju kritičko razmišljanje i podstiču nas da preispitamo naše mesto u svetu.
Džejn Gudol ostavlja za sobom više od naučnih otkrića; ona ostavlja utisak na svakoga ko se bavi pitanjima prirode i našeg odnosa prema životinjskom svetu. Njene zasluge su neprocenjive, a njeno nasleđe će nastaviti da inspiriše generacije naučnika i ljubitelja prirode. istraživanja životinjske inteligencije nikada više neće biti ista, a svet se našao na novoj uzbudljivoj raskrsnici zahvaljujući njenom radu.
