Danas, na drugu godišnjicu tragičnog masakra na Vračaru, ekipa Republike posetila je večne kuće devetoro nevino stradale dece i školskog čuvara, žrtava zločina koji je 3. maja 2023. godine potresao Beograd i celu zemlju. Tog dana, dečak koji je u školu došao sa očevim pištoljima i municijom, umesto sa knjigama i sveskama, u holu škole, iz nepoznatih razloga, usmrtio je tri devojčice i radnika obezbeđenja. Nakon toga, zverski je pucao na decu u svom odeljenju i na svoju nastavnicu istorije koju je teško ranio.
Tragični bilans ove strašne tragedije – devetoro mrtve dece i školskog čuvara iz Osnovne škole „Vladislav Ribnikar“, kao i petoro ranjenih učenika i njihova nastavnica – ostavio je duboki mrak, očaj i tugu koja nikada neće biti zaboravljena. Na grobovima žrtava uvek je sveže cveće, simbol večne čežnje za nevino istrgnutom decom iz naručja svojih roditelja. Porodice redovno posećuju spomenike svojih voljenih, na kojima izražavaju tugu i bol koji, bez obzira na prolaznost vremena, nikada neće izbledeti. Grobovi tih anđela, čija imena zauvek ostaju urezana u sećanje, ostaju mesto na kojem se zadrži tuga i neizbrisiv trag ove užasne tragedije.
Četiri divne devojčice – Mara Anđelković, Ana Božović, Sofija Negić i Katarina Martinović – sahranjene su na Novom groblju u tri susedne parcele, gotovo jedna pored druge. Na stazi preko puta Aleje velikana počivaju dve od njih – buntovna i hrabra tinejdžerka Sofija i balerina Katarina, koja je godinu dana bila mlađa od nje. Zajedno, gotovo paralelno, i njihovi spomenici, ukrašeni potresnim porukama porodica, privlače poglede slučajnih prolaznika.
Na spomeniku Sofije Negić, potpisanom od strane njenih roditelja i bratića, piše: „Život bez tebe je najgora kazna koju niko od nas nije zaslužio. Bol je preveliki, baš onoliki koliko je naša ljubav duboka. Soko, nedostaješ nam“. Ove reči odražavaju beskrajnu tugu roditelja za njihovom ćerkom koja je, na povratku iz toaleta, postala jedna od prvih žrtava, kada je u hodniku na putu prema svom odeljenju zadesila krvoločnu ruku svog vršnjaka.
Na Sofijinom spomeniku nalazi se jaje sa detelinom, crveno kao čuvarkuća, a u središtu je šarena korpica kao simbol skorašnjeg praznika. Ovaj detalj odražava sećanje na dane koji su prošli sa njenim najmilijima, u kojem su ih oni proveli sa njom, čak i nakon što je otišla.
Spomenik Ane Božović, koja je ubijena nekoliko dana pre svog 12. rođendana, melirano je roze boje, a na njemu se nalazi venčić u obliku srca i zvončić od Vrbice. Ovi simboli su podsećanje na ljubav i podršku njenih prijatelja, koji su ostali zatečeni neslućenim razmerama tragedije koja je zauvek promenila njihove živote.
Unuci glumačkog barda Miše Janketića, školska drugarica Ana neopisivo nedostaje pa joj je ostavila crveno srce na kojem je to i napisala. Školska drugarica joj je ostavila crveno srce sa porukom „Ana, nedostaješ“ i na cveću nacrtala leptira, veliki šareni simbol prijateljstva, kao i uskršnje zeke. Vrcava, uvek nasmejana devojčica, koja je obožavala hip-hop, ubijena je kao slučajna žrtva dečaka, monstruma, koji je tog kobnog dana došao u školu sa smrtonosnim namerama. Na nadgrobnoj ploči u kutiji od stakla nalazi se crveno-beli Snupi crnih ušiju, a na desnom stubu stoji šal njenog omiljenog kluba.
Porodica Božović na poleđini spomenika ostavila je dirljive reči: „Odletela naša Ana sa osmehom što prkosi i životu i bolima, daljinama, anđeoski međ anđele što je nose u zagrljaj prađedovski da ni sama tamo nije da je večna ljubav greje“.
Spomenik Katarini Martinović, balerini koja je poginula u istoj tragediji, oživotvoren je zelenim cvećem u dve saksije, a na ploči se nalaze četiri meda, među kojima je jedan roze, njene omiljene boje, kao i dva crvena obojena jajeta. Pored njih, nalazi se još jedan meda. U trenutku posete groblju, jedna žena je stajala kod spomenika Katarini, ljubila njenu sliku i potom otišla na grobove ostale dece ubijene u „Vladislavu Ribnikaru“.
Na grobu Mare Anđelković, koja je takođe nastradala tog 3. maja, zatekli smo mnogo buketa cveća, staklenu kuglu koju je mnogo volela, nekoliko bubamara i poruku „Volim te“. Ovaj dan ostavlja još jedan trag na srcima onih koji su preživeli, podsećajući ih na krhkost života i važnost sećanja na one koje smo izgubili.
