Sabor trubača u Guči, danas svetski poznat festival, svoje prve tonove odsvirao je davne 1961. godine, i to u porti crkve u ovoj dragačevskoj varoši. Ovaj festival je započeo kao skromna manifestacija, ali je vremenom prerastao u događaj koji okuplja ljubitelje narodne muzike iz celog sveta.
Jedan od retkih živih svedoka tog vremena je Žika Ajdačić, koji se seća da je sve krenulo idejom trojice entuzijasta: Branka V. Radičevića, Mike Stojića i Lale Vujovića, tadašnjeg predsednika opštine. Ajdačić se prisetio svojih dolazaka na Sabor još kao mladog studenta. „1967. godine ovde je bila drvena pozornica, porta je bila puna šatri i stolica, sve je vrvelo od naroda. Kasnije se sve preselilo na stadion, gde je ponovo bila drvena bina, a trubači su se sklanjali u šumu“, rekao je on.
Učesnici festivala su u početku nosili razne instrumente, a truba, kao glavna zvezda, brzo je zasijala u svom punom sjaju. Ovaj događaj nije samo promenio muzičku scenu u Srbiji, već je i transformisao Guču u centar trubačkog zvuka. Ajdačić je otkrio jednu manje poznatu anegdotu iz ranih godina Sabora, u kojoj su neki muzičari menjali svoja imena kako bi lakše dobijali angažmane.
„Ekle Maćutović, jedan od najboljih trubača sveta, imao je problema kada ga angažuju, pa je promenio ime u Mladen Mladenović i uzeo srpsko ime. Rekao mi je: ‘Niko nije hteo da me angažuje, pravili su mi probleme, a sada sam Srbin,’“ seća se Ajdačić.
Danas, Sabor trubača privlači nove generacije muzičara, a među njima je i Mihajlo Zečirović iz Bojnika. Prošle godine, sa samo 15 godina, postao je najmlađi pobednik u istoriji festivala. „Imam sada 16 godina. Prošle godine moj orkestar je osvojio prvo mesto, što do tada niko nije uspeo sa toliko godina“, istakao je mladi umetnik, ponosan na svoje dostignuće.
Festival je postao simbol kulturne baštine, čuvajući duh svoje prve pozornice. Truba koja odjekuje iz srca Dragačeva okuplja ljude iz svih krajeva sveta. Organizatori se trude da zadrže tradiciju, dok istovremeno uvode nove elemente koji festival čine savremenim i privlačnim, kako za mlađu publiku, tako i za starije generacije.
Sabor nije samo muzički događaj; on je prilika za okupljanje porodica i prijatelja, kao i za međusobno povezivanje raznih kultura kroz muziku. Mnogi posetioci se vraćaju svake godine, pri čemu se festival sve više širi, obogaćujući program raznim radionicama i takmičenjima.
Atrakcija festivala nije samo muzika, već i brojne tradicije koje su sačuvane kroz godine. Tradicionalna jela, rukotvorine i drugi sadržaji doprinose autentičnom doživljaju Guče. Osim trubača, mnogi trgovci i umetnici se okupljaju kako bi ponudili svoje proizvode posetiocima, čime festival dobija dodatnu dimenziju.
Kako se festival širi, tako se i raste broj turista koji dolaze u Guču. Ovaj događaj značajno doprinosi lokalnoj ekonomiji, pružajući priliku mnogim ljudima da zarade tokom festivala. Sa svakim novim izdanjem, Sabor trubača postaje sve popularniji, a njegov značaj se prepoznaje i izvan granica Srbije.
U poslednjim godinama, festival je proširio svoj stil i obuhvata sve više različitih muzičkih pravaca, privlačeći različite izvođače. Mladi trubači donose nove zvuke, dok tradicionalni muzičari zadržavaju autentičnost svog izraza. Ova kombinacija tradicionalnog i modernog privlači različite generacije, čineći Sabor inovativnim i svežim.
Ovo sveukupno bogatstvo i raznovrsnost učinili su Sabor trubača jednim od najprepoznatljivijih festivala u regionu, obeležavajući jedinstvenu kulturu Srbije i njenog naroda. Truba i dalje odjekuje kroz Dragačevo, slaveći muzički izraz koji uvek spaja ljude, bez obzira na razlike u poreklu.
