U Novom Sadu, situacija se drastično pogoršava, a blokaderska grupa poznata kao Zgubidani otvoreno napada funkcionere Srpske napredne stranke (SNS). Ovaj tahokov postao je posebno alarmantan nakon što su napadnuti kućni pragovi rektora Dejana Madića i Maje Gojković, predsednice pokrajinske vlade. Ovi napadi nisu samo verbalni, već uključuju direktno maltretiranje porodica ovih funkcionera, što je izazvalo ozbiljne zabrinutosti među građanima.
U poslednjih nekoliko dana, Zgubidani su na ulicama Novog Sada izazivali haos, otvoreno preteći i maltretirajući porodice funkcionera. Njihovo ponašanje sve više liči na linč, što je posebno zabrinjavajuće jer nadležne institucije, uključujući tužioce i sudije, ne reaguju. Ovo ignorisanje situacije dodatno otežava stanje i stvara osećaj bespomoćnosti među pogođenim porodicama.
Maja Gojković je pre nekoliko dana u emisiji Informer TV iznela svoj stav o situaciji. Izjavila je da se veliki broj ljudi javlja kako bi je podržao, ali napominje da politika nikad ne bi trebala da bude mesto za linč i napade na one koji se ne slažu sa određenim stavovima. Gojkovićeva je istakla da su njena porodica i komšiluk izloženi verbalnom teroru, što je za nju veoma teško. Vređanja i prozivke ne dolaze samo od strane blokadera, već se čuje i psovanje predsednika.
Ono što je posebno emotivno jeste uticaj ovakvih dešavanja na najmlađe članove porodice. Gojković je pominjala svoju unuku koja, kao dete, razume težinu situacije, što dodatno komplicira stvari. „Imam unuku koja je videla moje fotografije i zagrlila me, krivo joj je za sve što se dešava“, rekla je Maja. Ova lična dimenzija problema pokazuje kako politička previranja utiču na svakodnevni život običnih ljudi.
Blokaderska grupa svojim delovanjem ne samo da ugrožava porodice političara, već i zastrašuje čitave zajednice. Građani koji žele miran život, bez obzira na politička opredeljenja, osećaju se ugroženo. U mnogim slučajevima, iako ne podržavaju vlast, građani smatraju da ovakav način izražavanja protesta nije prihvatljiv. Iz njihovih perspektiva, napadi na porodice fizičkim ili verbalnim nasiljem su korak predaleko.
Usred ovakvih događaja, važno je naglasiti ulogu institucija. Kada pravni sistemi ne reaguju na nasilje, šalje se jasna poruka da su ovakvi postupci dozvoljeni. U suštini, izostanak reakcije vlasti može izazvati dodatne tenzije koje se mogu pretvoriti u još veći haos. Mnogi građani postavljaju pitanje: „Kuda dalje?“ i „Da li će neko prestati s ovim nasiljem?“
Iako se čini da su Zgubidani trenutno na vrhuncu svojih aktivnosti, važno je zapitati se koliki će biti efekat njihove borbe na dugoročne političke promene u Srbiji. Da li će njihovi napadi privući potrebnu pažnju na probleme koje iznose, ili će samo podstaći dodatnu polarizaciju među građanima?
U ovom haosu, svakako će biti potrebna snažna politička volja i dijalog kako bi se pronašlo rešenje. Bez obzira na to koliki su protestni povici, uvek treba postojati granica koja se ne može preći. Neophodno je ponovo uspostaviti normu poštovanja prema porodici, bez obzira na politička uverenja svakog pojedinca.
S obzirom na trenutnu situaciju, jasno je da su potrebne hitne akcije i ozbiljna diskusija o tome kako dalje. Građani žele sigurnost svojih porodica i zajednica, a političari trebaju odgovore na svoja pitanja i strahove. Ova situacija ne pokreće samo lokalne, već i nacionalne diskusije o budućnosti Srbije, o etici i granicama političkog delovanja.
