Stambene građevine i dalje niču, ali tražnja za nekretninama nije velika
Stambeni kvadrati ne prestaju da niču na teritoriji naše zemlje, uprkos tome što tražnja za nekretninama i dalje nije na zavidnom nivou. Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, tokom ovog aprila izdate su 2.723 građevinske dozvole, što predstavlja povećanje od 38,1 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Od tog broja, čak 79,3 odsto izdato je za zgrade namenjene isključivo stanovanju.
Iz Zavoda za statistiku, u izveštaju navode da se 20,7 odsto zahteva odnosi se na nestambene objekte, dok se kod ostalih građevina najveći deo odnosi na cevovode, komunikacione i električne vodove – 64,8 odsto. Prema dozvolama izdatim u aprilu 2024. u Republici Srbiji, prijavljena je izgradnja 3.723 stana, s prosečnom površinom od 72,0 kvadrata. Od ukupnog broja stanova u novim stambenim zgradama 10,1 odsto stanova biće građeno u zgradama s jednim stanom, s prosečnom površinom od 150,4 kvadrata, a 88,5 odsto stanova biće građeno u zgradama s tri stana i više stanova, i njihova prosečna površina biće znatno manja i iznosiće 61,4 kvadrata.
Predviđena vrednost radova novogradnje u aprilu 2024. iznosi 84,6 odsto od ukupno predviđene vrednosti radova. Posmatrano prema oblastima, najveća građevinska aktivnost očekuje se u Beogradskoj oblasti, 30,6 odsto, zatim slede Južnobačka oblast (14,2 odsto), Sremska (9,8 odsto), Borska (5,8 odsto), Severnobačka (4,8 odsto) i Mačvanska oblast (4,4 odsto), dok se učešća ostalih oblasti kreću od 0,1 do 3,2 odsto.
Znalci u oblasti trgovine nekretninama u Srbiji upozoravaju da ovakve brojke ne oslikavaju pravo stanje stvari. Tražnja je u padu već neko vreme, a stabilizaciju na tržištu možemo očekivati u trećem kvartalu ove godine. U našoj zemlji i dalje vladaju nepovoljni uslovi kada je reč o cenama kvadrata, iako je njihov rast zaustavljen.
Domaće tržište nepokretnosti je već u drugoj polovini 2022. godine ušlo u mirniju fazu, nakon što je Evropska centralna banka (ECB) stratovala sa rastom referentnih kamatnih stopa kao odgovor na jak inflatorni pritisak. Kupci su dosta sporiji u donošenju odluka o kupovini stanova po visokim cenama, nego pre tri godine. Prema podacima sa terena, kupoprodaja se realizuje u onim slučajevima gde su popustila nerealna očekivanja kada je reč o traženoj cifri.
Visoke cene, priuštivost stambenih kredita i usporena gradnja odrediće u kom pravcu će se odvijati potražnja u narednom periodu. Ukoliko se trend pada prometa nastavi, to bi postepeno uticalo i na cene nekretnina, smatra jedan od stručnjaka u oblasti nekretnina.
U odnosu na 2022. godinu, prošle godine je bilo čak 30 odsto manje kupaca nekretnina. Drastičan pad, primera radi, imao je Zlatibor. U Beogradu postoje atraktivni projekti, koji imaju dinamiku prodaje, za razliku od Novog Sada, gde je utisak da se više gradi nego što se traži.
