Hrvatski predsednik Zoran Milanović nedavno je izneo svoj stav o budućnosti zemalja u regionu kada je reč o pristupanju Evropskoj uniji (EU). Tokom svečane sednice povodom 773. godišnjice grada Križevaca, on je izjavio da ne očekuje da će zemlje regiona, uključujući Hrvatsku, biti primljene u Uniju. U njegovoj izjavi, posebno je naglasio da je Ukrajina prevelika zemlja da bi mogla brzo postati deo EU.
Milanović je istakao da je Evropska unija „lep i moćan projekt“, ali da postoje prepreke koje otežavaju dalju ekspanziju. Prema njegovim rečima, zapadne zemlje su skeptične kada je reč o prijemu novih članica, posebno iz regiona Balkana. Ovaj stav dolazi u svetlu aktuelnih dešavanja i političkih tenzija u regionu, što dodatno komplikuje situaciju.
Tokom svog obraćanja, Milanović je podvukao da je stanje zaposlenosti u Hrvatskoj nikada bolje, zahvaljujući pozitivnim promenama koje je EU donela. Ipak, njegova izjava o nedostatku energije unutar same EU može se tumačiti kao kritika trenutne administracije Brisela i njenoj sposobnosti da integriše nove članice u skladu sa očekivanjima.
„Ovo stanje nije rezultat samo brzog prijema novih članica, već i unutrašnjih izazova, koje EU mora prevazići,“ kazao je Milanović. Njegove reči ukazuju na to da smatra da je proces pristupanja EU komplikovan i zahteva veće napore na obema stranama.
Važno pitanje je i kako će se situacija u Ukrajini odraziti na šire političke i ekonomske tokove u Evropi. Milanović je izneo sumnje u pogledu mogućnosti Ukrajine da postane članica zbog njenog velikog teritorijalnog obima i unutrašnjih problema. On smatra da EU mora prvo da se stabilizuje i reformiše pre nego što razmatra nova proširenja.
Milanović se takođe osvrnuo na istorijske i kulturne razlike između zemalja Balkana i zapadne Evrope, sugerišući da jeste vreme za dodatno razumijevanje i saradnju, ali ne po cenu brze integracije bez potrebnih reformi. Njegovo stajalište dovodi do razgovora o ideji da bi EU mogla otići ka više regionalnim pristupima, gde bi države sa sličnim pitanjima i izazovima mogle zajedno raditi na svom napretku.
Uprkos tim izazovima, Milanović je istakao kako su benefits članstva u EU očigledni za Hrvatsku, posebno u pogledu ekonomske stabilnosti i rasta zaposlenosti. Stabilnost tržišta i strana ulaganja su značajno povećana, što je ključni faktor za privredu zemlje.
Predsednik je naglasio potrebu da se fokusira na unutrašnje reforme i snažniju ekonomsku saradnju među zemljama regiona, umesto da se u potpunosti oslanja na članstvo u EU kao rešenje za sve probleme. Ovaj pristup može potencijalno dovesti do jačanja međusobnih veze i stabilnijeg političkog okruženja.
U zaključku, Milanovićeve procene o budućnosti Evropske unije i mogućem pristupanju zemalja iz regiona ukazuju na kompleksnu sliku. On naglašava da, dok su koristi članstva u EU mnogostruke, pravac ka integraciji je potreban pažljiviji i strpljiviji pristup. U svetlu aktuelnih globalnih dešavanja, postavlja se pitanje koliko će EU biti spremna da se suoči s ovim izazovima i kako će to uticati na njene buduće članske politike, posebno u svetlu problema s Ukrajinom i ostalim državama na margini evropske politike.
