Fiona Hil, bivša savetnica za nacionalnu bezbednost tokom administracije Donalda Trampa, nedavno je izjavila da Tramp želi da oblikuje američku spoljnopolitičku praksu prema uzoru na Vladimira Putina. U gostovanju na Sky News, Hil je istakla da Tramp i Putin dele zajednički pogled na globalnu ravnotežu moći, koja se fokusira na tri glavne sile: Rusiju, Sjedinjene Američke Države i Kinu. Prema njenim rečima, svaka od tih sila bi imala jasno definisanu sferu uticaja.
Hil je naglasila da Tramp želi da „normalizuje, institucionalizuje i resetuje“ odnose između SAD-a i Rusije, ideju koja se može pratiti unazad do njegovog prvog mandata. Njegova ambicija da se sastane s Putinom i reši sve tenzije u bilateralnim odnosima očigledno je bila podstaknuta ekonomskim i poslovnim interesima koje deli sa svojim najbližim saradnicima. Kako je dodala, Tramp takođe teži da izgradi lični odnos s Putinom, koji bi bio jači od trenutnog.
Jac će se da Tramp namerava da smanji podršku SAD-a Ukrajini, kao i ulogu SAD-a u evropskoj bezbednosti, prebacujući odgovornost na evropske nacije. Tramp želi da Evropljani preuzmu više finansijske i operativne odgovornosti za sopstvenu odbranu, što Hil vidi kao strateški plan za redefinisanje američke spoljne politike.
Ove tvrdnje dolaze u trenutku kada su odnosi između SAD-a i Rusije na najnižem nivou u poslednje vreme, posebno nakon invazije Rusije na Ukrajinu. Trampove namere da se povuče iz podrške Ukrajini izazivaju zabrinutost među američkim saveznicima u Evropi, koji se suočavaju s sigurnosnim izazovima od strane Rusije.
Osim Hil, i bivša nemačka kancelarka Angela Merkel je komentarisala Trampov stav prema svetskim liderima, naznačujući njegovu „fascinaciju“ pojedincima kao što su Putin i lider Severne Koreje Kim Džong Un. U intervjuu za CNN, Merkel je istakla da je Trampov način govora o ovim liderima uvek nosio izvesnu fascinaciju „činjenicom da ovi ljudi mogu da urade šta god žele“. Takve izjave odražavaju Trampovu sklonost prema autokratskim tokom, što nije u skladu s demokratskim vrednostima koje Merkel kao političar visoko poštuje.
Merkel je o Trampu izjavila i da je tokom svog mandata pokazivao želju da deluje izvan okvira demokratskog procesa, želeći da „prevlada nad svim tim parlamentarnim telima“. Takav pristup, prema njenom mišljenju, ne može se pomiriti s temeljima demokratije. Ova ocena ukazuje na duboku zabrinutost oko Trampovog poimanja moći i njegove ambicije da upravlja bez konsultacija s legitimnim institucijama.
Kombinacija Hilovih i Merkelovih komentara otkriva duboke razlike između tradicionalnog pristupa američke politike prema globalnim pitanjima i Trampovih ambicija da modi politički kurs. Hil smatra da Trampov pogled na svet može stvoriti dodatne tenzije u odnosima sa savremenim demokratijama koje se suočavaju s izazovima od strane autokratskih režima. Sa druge strane, komentariAngela Merkel osvetljavaju strah od povrata autokratskih praksi u američku politiku, što može imati dalekosežne posledice za globalnu stabilnost i bezbednost.
Trampov pristup i njegovi stavovi prema Putinovom režimu imaju potencijal da izazovu promene u međunarodnim odnosima, što bi moglo uticati na način na koji SAD komunicira sa svojim saveznicima i protivnicima. U ovom kontekstu, jasno je da se bi se njegovo ponovno pojavljivanje na političkoj sceni moglo značajno odraziti na buduću američku spoljnu politiku. Na taj način, postavile su se osnovne osnove za debate o budućnosti američke uloge u svetu, koje će se morati voditi u svetlu njegove vizije.
