Ministarstvo za zaštitu životne sredine u Srbiji donelo je 2017. godine odluku o zabrani lova na vuka na teritoriji Vojvodine s ciljem zaštite ove vrste i sprečavanja njenog izumiranja. Međutim, lovci iz vršačkog kraja smatraju da bi ova mera mogla imati suprotan efekat. Tokom proteklih osam godina, beleže drastičan pad broja plemenite divljači zbog povećanog prisustva vukova, te traže da se ponovo uvede kvota za odstrel vukova na Vršačkim planinama.
Sima Miok, predstavnik lovišta LU „Lovac“ iz Vršca, ističe da se u malom lovnom reviru od 2.100 hektara, smeštenom u selu Markovac, broj srna smanjio sa oko 280 na manje od 120. Miok smatra da je situacija u drugim delovima lovišta takođe katastrofalna. Pre nego što je zabrana stupila na snagu, lov na vuka bio je moguć isključivo u Deliblatskoj peščari i na Vršačkim planinama. Tokom deset godina, LU „Lovac“ je uspešno upravljao populacijom vukova i time povećavao broj plemenite divljači.
Unatoč pravima na odstrel do četiri vuka godišnje, lovci su u praksi često odstrelili samo tri. U ataru sela Markovac, već više od decenije postoji registrovano hranilište za vukove, na koje se svake godine iznese oko četiri tone hrane. Miok naglašava da se trenutno u ovom području nalazi oko 12 vukova, a pojačano prisustvo dolazi iz Rumunskih Karpata, posebno tokom rigoroznih zima.
Prema Mioku, članovi lovačkog društva imaju pravo na odstrel, kako je propisano pravilnikom Uprave za šume, ali im to zabranjuje pravilnik Ministarstva, koji ima veću težinu. On već godinama traži usklađivanje ovih dokumenata. Osim što vukovi nanose štete stočarima, koji beleže da se vukovi spuštaju do kuća tokom dana, zabrana lova negativno deluje i na lovni turizam, potencijalno značajan izvor prihoda za ovaj deo Srbije.
Do 2017. godine, LU „Lovac“ je svake poslednje subote u januaru organizovao velike lovove na divlje svinje i vukove, koji su privlačili lovce iz različitih zemalja, uključujući Švedsku, Mađarsku, Italiju, Austriju i Nemačku. Tada su ti lovci unapred plaćali kotizacije, a vukovi iz ovog područja su poznati po svojoj veličini i težini, što je potvrđeno analizom lobanja svih odstreljenih primeraka u bivšoj Jugoslaviji.
Miok smatra da je trenutna situacija alarmantna, s obzirom na to koliko je vukova prisutno u ovom regionu. Ocenjuje da je upravljanje populacijom vukova nekada bilo uspešno, ali da je zabrana lova doprinela povećanju njihove brojnosti, što negativno utiče na ekosistem i ravnotežu između predatora i plemenite divljači.
Zabrana lova, prema njegovim rečima, ne samo da utiče na štetu koju vukovi nanose stočarima, već se i lovni turizam suočava s izazovima. Kroz organizovane lovove, ovaj sektor je mogao značajno doprineti lokalnoj ekonomiji, a sada je prepušten razmišljanjima o alternativnim rešenjima.
S obzirom na sve ovo, lovci iz Vojvodine suočavaju se s dilemom kako uskladiti očuvanje ugroženih vrsta s potrebom za održivanjem broja plemenite divljači. Njihova ideja povratka kvota za odstrel vukova može predstavljati rešenje koje bi zadovoljilo obe strane, ali zahteva razgovor i zajednički pristup svih zainteresovanih strana. Miok i njegovi saradnici nadaju se da će Ministarstvo razmotriti njihove zahteve i da će se uskoro naći održivo rešenje koje će biti u skladu s ekološkim principima i potrebama lokalne zajednice.
