U Kijevu su Nacionalna policija i Služba bezbednosti Ukrajine (SBU) priveli četiri maloletnika osumnjičena za učešće u terorističkom napadu koji se odigrao u Mikolajevu 14. februara. U tom napadu poginula je jedna žena koja je nosila eksplozivnu napravu, kao i tri vojnika. Ova informacija objavljena je danas od strane Glavnog tužilaštva Ukrajine.
Prema izveštaju, tokom istražnih aktivnosti, policija je otkrila da su u teroristički napad umešani maloletnici iz Poltavske oblasti, koji su u uzrastu od 14 do 17 godina, kao i žena od 42 godine. U saopštenju policije navodi se da su osumnjičeni delovali po instrukcijama nadzornika iz ruske Federalne službe bezbednosti (FSB). Oni su, kako se tvrdi, samostalno napravili improvizovanu eksplozivnu napravu, sakrili je u ranac i predali je pomenutoj ženi, koja takođe dolazi iz Poltavske oblasti.
Ovaj slučaj osvetljava ozbiljnost i kompleksnost situacije u Ukrajini, gde se terorističke aktivnosti dodatno komplikuju sukobima između vladinih snaga i ruskih podržanih separatista. Teroristički napadi na civilne i vojne ciljeve postali su sve učestaliji, što dodatno podiže tenzije unutar zemlje.
Izveštaji ukazuju na to da su se maloletnici, koji su privedeni, radikalizovali, a njihove veze sa organizacijama koje podržava Rusija također predstavljaju ozbiljan alarm za ukrajinske vlasti. Tamošnje bezbednosne agencije su se sve više usredsredile na praćenje i sprečavanje radikalizacije mladih, kako bi se izbegle slične tragedije u budućnosti.
Incident u Mikolajevu nije prvi takav slučaj u Ukrajini. Tokom proteklih godina, različite grupe su sprovale slična dela, a vlasti su u više navrata upozoravale na opasnost od terorizma. Akcije bezbednosnih agencija bile su fokusirane na sprečavanje ovakvih napada kroz provere i hapšenja, ali situacija ostaje intenzivna.
Napad u Mikolajevu ukazuje na to da se terorizam ne odvija samo na frontovima u istočnoj Ukrajini, već se prenosi i u unutrašnjost zemlje, gde su civilne mete izložene opasnostima. Veze sa stranim obaveštajnim službama, kao što je FSB, dodatno komplikuju stvari i ukazuju na potencijalne međunarodne aspekte ovih terorističkih aktivnosti.
Bezbednosne snage Ukrajine u poslednje vreme su povećale svoje kapacitete kako bi se suočile s ovom direkcijom pretnji. Iako su novi propisi i strategije uvedeni kako bi se omogućilo brzo reagovanje na ovakve situacije, izazovi ostaju veliki. Osim što se suočavaju sa oružanim sukobima na istoku, ukrajinske vlasti moraju i da se bave unutrašnjim bezbednosnim pitanjima.
Reakcija javnosti na hapšenje maloletnika je podeljena. Dok neki smatraju da je pravilno uhvatiti one koji su učestvovali u terorističkim aktivnostima bez obzira na uzrast, drugi se bore s pitanjem socijalnih i obrazovnih alternativnih pristupa kako bi se sprečila radikalizacija mladih. Naime, postoji nada da bi se uz odgovarajući pristup i podršku, deca mogla distancirati od ekstremizma.
Ukrajina se nalazi u periodu kada će morati da preispita vlastite strategije suočavanja sa terorizmom, kako bi se osigurala bezbednost svojih građana. Ovaj slučaj iz Mikolajeva može poslužiti kao upozorenje i podsticaj da se preduzmu ozbiljnije mere kako bi se sprečili slični incidenti u budućnosti.
