Predsednik Crne Gore, Jakov Milatović, izneo je ozbiljne optužbe u vezi sa Sporazumom koji je potpisan između Crne Gore i Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE). Ovaj sporazum, koji se fokusira na turizam i izgradnju, Milatović je označio kao potencijalno kršenje zakonskih odredbi i Ustava Crne Gore. On je naglasio da bi trebalo razmotriti mogućnost krivične odgovornosti svih članova državne administracije koji su doprineli odobravanju ovog sporazuma.
Prema izjavama predsednika, sadržaj sporazuma podrazumeva ukidanje nekih ključnih crnogorskih zakona. Ova situacija stvara zabrinutost ne samo zbog potencijalnog kršenja domaćih propisa već i zbog nesuglasja sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju koji Crna Gora ima sa Evropskom Unijom. Milatović je naglasio da je ovakav sporazum suprotan načelima koja bi trebala da budu temelj svakog sporazuma sa stranim partnerima, posebno kada je reč o pitanju očuvanja suvereniteta zemlje.
On nije samo kritikovao same odredbe sporazuma, već je ukazao i na odgovornost ministara i poslanika koji će biti deo procedure usvajanja ovog dokumenta u Vladi i Skupštini. Milatović je istakao da bi u slučaju usvajanja sporazuma, svi uključeni snosili odgovornost za eventualna kršenja zakona. Ove njegove reči reflektuju rastući osećaj zabrinutosti među građanima, koji se pitaju kako ovakvi dogovori mogu uticati na njihova prava i interese.
Sporazumi ovakvog tipa često dolaze pod lupu kritike, posebno kada uključuju elemente koji mogu da osuđuju lokalnu legislativu ili ugroze suverenitet države. U kontekstu Crne Gore, koja teži ka članstvu u EU, ovakvi su se sporazumi često posmatrali s posebnim oprezom jer mogu uticati na proces integracije. Milatović je naglasio da usklađenost sa evropskim standardima i zakonima treba da bude prioritet, kako bi se obezbedila budućnost zemlje u okviru evropskih integracija.
Milatovićeva izjava dolazi u trenutku kada se u Crnoj Gori vodi rasprava o sve većim vanjskopolitičkim i ekonomskim izazovima. Kako se republika suočava sa brojnim problemima, od ekonomske stabilnosti do pitanja bezbednosti, sporazumi sa stranim subjektima postaju sve važniji, ali i potencijalno opasniji. Neki analitičari su ukazali na to da bi ovakvi sporazumi mogli otvoriti vrata stranim investicijama koje bi mogle biti korisne, ali istovremeno i da bi mogle ugroziti domaće interese.
S obzirom na sve ovo, pitanja u vezi sa transparentnošću i legalnošću ovakvih sporazuma postaju vrlo relevantna i hitna. Milatović je istakao da će se njegova administracija boriti da osigura transparentnost i obezbedi da se svi procesi odvijaju u skladu sa zakonom. Ova pitanja su posebno važna kada se uzmu u obzir sve previranja i sukobi interesa koji su se dešavali u prošlosti.
U jednoj ovakvoj situaciji, jasno je da je potrebno mnogo više nego samo političke izjava kako bi se obezbedila budućnost Crne Gore. Akteri u državi moraju raditi zajedno da bi obezbedili integritet svakog sporazuma koji može uticati na pravo, ekonomiju i kulturu zemlje. Politika kojom se uređuju odnosi sa stranim zemljama bi trebala biti transparentna, odgovorna i usklađena sa zakonima i praksom koja važi u Crnoj Gori i EU.
S obzirom na sve navedeno, jačanje institucionalnih kapaciteta i unapređenje pravnog okvira operativni su koraci koje politički lideri u Crnoj Gori moraju preduzeti kako bi se obezbedili stabilni i trajni odnosi sa međunarodnim partnerima, a pritom sačuvali suverenitet i zakonitost unutar zemlje.
