Ljudi koji stalno kasne imaju drugačiju percepciju vremena, a prema istraživanju profesora Džefa Kontea sa Univerziteta u San Dijegu, oni su često optimistični i neustrašivi. Oni veruju da će uspeti da stignu na vreme, iako se to retko dešava. Istraživanje je pokazalo da ovi ljudi nemaju pravilan osećaj za protok vremena, i da su skloni tipu ličnosti B, odnosno kreativni i opušteni.
Osobe koje kasne nisu namerno kašljive, već jednostavno imaju drugačiju percepciju vremena, i veruju da će uspeti da odrade sve što su planirali. Njihov nerealni optimizam ih izdvaja i svrstava u grupu dugovečnih ljudi, koji se lakše nose sa stresom i pritiskom.
Uz to, ljudi koji kasne se ne ljute kada drugi kasne, jer ih vide kroz širu sliku, i ne zamaraju se sitnicama na koje ne mogu da utiču. Sposobni su da u poslednjem trenutku pronađu rešenje i uspeju u onome što su zacrtali, što im može obezbediti uspešniji život i potencijalno duži vek.
Upravo ta njihova opuštenost i sposobnost da se nose sa stresom može biti inspiracija i drugima, a njihova pozitivna energija može biti prijatna okolina za sve oko njih. Iako njihovo kašnjenje može nervirati druge, treba imati razumevanja i shvatiti da ljudi koji kasne jednostavno žive u svojoj sopstvenoj realnosti i veruju da će uspeti da se snađu, čak i kada se čini da kasne za sve.
Ukratko, ljudi koji stalno kasne su optimistični, kreativni i opušteni, i imaju drugačiju percepciju vremena od drugih. Njihov nerealni optimizam ih može dovesti do uspeha i dugovečnosti, te možda vredi dati im šansu i pogledati svet kroz njihovu perspektivu.
