U naredne tri godine Srbija planira da završi izgradnju autoputa od Požege do granice sa Crnom Gorom, čime će domaća deonica budućeg Koridora 11 biti sačinjena. Ova trasa, koja je deo Trans-evropske magistrale (TEM), povezaće Beograd sa Jadranom i protezaće se na dužini od 269 kilometara.
Deonica od Požege do Boljara, koja iznosi 106,3 kilometra, vodiće dolinom reke Moravice, između planina Javora i Golije, preko Pešterske visoravni. Planom je predviđeno da će trasa sadržati ukupno 11 delova, a najkompleksniji deo biće od Požege do Duge Poljane. U tom delu biće izgrađeno 72 mosta ukupne dužine 35 kilometara i 10 tunela koji će se protezati skoro 17 kilometara.
Autoput će imati po dve saobraćajne i jednu zaustavnu traku u svakom smeru, a predviđena brzina kretanja biće do 120 kilometara na čas. Trasa većim delom prolazi van urbanih sredina, uz minimalne zahvate u opštinama Arilje i Ivanjica. Ovaj pristup smanjiće poteškoće sa saobraćajem i omogućiti bržu i sigurniju vožnju.
Paralelno sa ovim projektom završava se deonica Preljina–Požega, koja je duga 30,9 kilometara. Nakon njenog otvaranja, putovanje od Beograda do Požege trajaće oko sat i po. Na ovoj trasi su već izgrađeni ključni objekti, uključujući tunele Munjino brdo, Laz i Trbušani. Vrednost radova procenjuje se na 450 miliona evra, dok se završetak očekuje do kraja godine.
Planirano je i nekoliko petlji i odmorišta duž trase, uključujući raskrsnice kod Arilja, Ivanjice, Međurečja, Duge Poljane i Karajukića Bunara. Takođe, odmarališta i parkirališta biće smeštena na više lokacija, među kojima su Arilje, Trešnjevica, Ivanjica i Boljare. Ova infrastruktura značiće značajno poboljšanje za putnike i omogućiti pristup raznim sadržajima tokom putovanja.
Srbija je, dakle, na dobrom putu da završi svoj deo projekta, dok se fokusiraju i na radove u Crnoj Gori. U planu je izgradnja deonice koja će se prostirati od Mateševa do Andrijevice, u dužini od 21 kilometar. Očekuje se da će radovi trajati oko pet godina, a ukupna vrednost projekta procenjuje se na 550 miliona evra. Do sada je obezbeđeno 100 miliona evra nepovratnih sredstava od Evropske unije, a dodatnih 200 miliona evra dobiće se kao povoljan kredit od Evropske banke za obnovu i razvoj. Ostatak sredstava biće pokriven iz crnogorskog budžeta.
Crnogorska ministarka saobraćaja Maja Vukićević je naglasila značaj kvaliteta i povoljnosti ponuda, uz nadzor od strane EBRD-a. Očekuje se da će izbor izvođača biti obavljen tokom leta, s tim da bi prvi radovi mogli započeti do kraja godine. Eksproprijacija zemljišta je već u velikoj meri završena, a u toku je javna rasprava o uticaju na životnu sredinu.
Ako sve bude proteklo prema planu, građani Srbije i Crne Gore će uskoro imati priliku da se voze modernim autoputem od Beograda do Jadranskog mora za svega tri i po sata. Put od Podgorice do prestonice Srbije, koji je dug 370 kilometara, postaće značajno kraći, sigurniji i brži. Ovi projekti predstavljaju značajan napredak u infrastrukturnom povezivanju regiona, koji će doprineti razvoju turizma i ekonomije obe zemlje. Na kraju, očekivanja su visoka da će završetak ovih deonica doneti dodatne koristi i poboljšati svakodnevni život građana.
