Produkcijska kuća Tracktor Production i Telekom Srbija su završili snimanje filma „Ruka Pravde“, koji se bavi životom Blagoja Jovovića i njegovom posvećenošću da osveta za srpski narod i njegove žrtve dobije zasluženi značaj. Film se smatra napetim špijunskim ostvarenjima koje istražuje moralne dileme, identitet i cenu koju plaćamo braneći svoju čast i poreklo.
U vreme kada se istorijske činjenice često relativizuju i kada se heroji i zločinci preispituju, „Ruka Pravde“ predstavlja važan korak u očuvanju istine i sećanja na nevine žrtve. Film ima za cilj da razume kompleksnost i težinu istorijskih događaja, umesto da sudi. Tim filma je snimanje obavio na autentičnim lokacijama u Srbiji i Argentini kako bi što vernije prikazali duh vremena i složenost događaja.
Svi elementi filma, uključujući kostime, scenografiju i muziku, pažljivo su osmišljeni da ožive duh pedesetih godina u Argentini i ratnih godina u Jugoslaviji. Režiser Nemanja Ćeranić se pita šta zaista predstavlja pravda, a naročito kako bi se mi ponašali na mestu Blagoja Jovovića, s obzirom da je njegova ideja o pravdi često izvan okvira zakona.
Jovović je bio hrabar čovek koji je rizikovao sve za osvetu koja nije bila lična, već kolektivni čin. Film je zamišljen kao istorijski dokument koji podseća na važne lekcije iz prošlosti i pomaže nam da razumemo sadašnjost. Aleksandar Gavranić, koji tumači glavnu ulogu, ističe kako je pripremao lik Jovovića, naglašavajući važnost razumevanja karaktera koji bi bio blizak gledaocima.
Film „Ruka Pravde“ ne čini samo priča, već i sjajna glumačka ekipa. Pored Gavranića, u filmu igraju Zlatan Vidović, Tamara Ristoska, Igor Borojević, Samuel Finci i mnogi drugi, koji donose raznolike interpretacije i talente. Ova raznovrsnost doprinosi bogatstvu i dubini filma, čineći ga nezaboravnim.
Projekat je podržan od strane Filmskog centra Srbije, a naglašava se da film ne glorifikuje nasilje već se fokusira na uzroke i posledice. U ovom kontekstu, film se zalaže za razumevanje moralnih dilema s kojima se suočava glavni junak. Jasno je da Blagoje Jovović osvetom nije samo vratio uspomene na nevine žrtve, već je pružio i malo zadovoljstva preživelima koje je zločin pogodio.
Kroz ovu priču, film otvara diskusiju o osveti, pravdi i teškim izborima s kojima se suočava pojedinac u kontekstu zločina. „Ruka Pravde“ se trudi da pruži dublju analizu onoga što znači biti pravičan u svetu prepunom nepravde i stradanja. U svetlu ovih tema, film se suočava s teškim pitanjima moralnosti i vrednosti pravde u najširem smislu.
U doba kada se često zaboravlja na stvarnu prirodu istorije, „Ruka Pravde“ može poslužiti kao podsećanje na važnost razumevanja prošlosti kako bismo izgradili bolju budućnost. Ovaj film nikako nije samo umetničko ostvarenje; on je poziv na razmišljanje o nepravdi, borbi za istinu i odgovornosti prema onima koji su izgubili svoje živote u nepravdi.
Na kraju, „Ruka Pravde“ je više od običnog filma – to je likovna refleksija o svetu u kojem živimo, o patnji, ali i o snazi individualnog delovanja kada se suočavamo sa zlobom. U tkanju mrtvih, u potezima ljudi koji su težili pravdi, možda je to najbolji način da se iskreno istraži kako možemo da možemo razumeti sebe u ovom svetu, koji često ne deli pravdu.
