U Vranju su se dogodile nove, neprijatne vesti vezane za zatvaranje fabrika. Nakon „Kentaura“, još jedna proizvodna jedinica, „SolPro“, je zatvorena, a 66 radnika ostaje bez posla. Ove informacije potvrdio je vlasnik fabrike, Rade Ivanov, za Euronews Srbija.
Ivanov je naveo da je glavni razlog za zatvaranje fabrike povećanje minimalne cene rada, koje je, prema njegovim rečima, dodatno opteretilo poslovanje. Osim toga, fabrika je izgubila dva ključna poslovna partnera, što je dodatno pogoršalo njenu finansijsku situaciju. U prethodnim mesecima, situacija u sektoru privrede u Vranju se već pokazivala alarmantnom, a ovo zatvaranje još više ističe izazove sa kojima se suočavaju proizvođači.
„SolPro“ je bila nova fabrika koja je počela sa radom u junu ove godine, fokusirajući se na proizvodnju delova obuće. Nažalost, ni godinu dana poslovanja nije bilo dovoljno da stabilizuje svoje operacije. Ovaj brzi razvoj događaja ukazuje na krhkost tržišta rada u ovom delu Srbije, gde je zavisnost od vanjskih kupaca i saradnika kao i lokalnih ekonomskih politika kritična.
Bojan Kostić, većnik Grada Vranja za privredu i finansije, izjavio je da lokalna samouprava mora da deluje kako bi pokušala da zatraži od države smanjenje poreza i doprinosa za zaposlene na jugu Srbije. Ova mera bi mogla pomoći u očuvanju radnih mesta i podsticanju proizvodnje, posebno u trenutnim teškim ekonomskim uslovima. Smanjenje troškova poslovanja moglo bi olakšati preživljavanje firmi poput „SolPro“ i omogućiti im da zadrže postojeće radnike.
Ova situacija podseća na nedavne događaje kada je fabrika „Kentaura“ zatvorena bez prethodnog upozorenja, ostavljajući više od 250 ljudi bez posla. U tom slučaju, menadžment „Kentaura“ je takođe naveo povećanje troškova rada kao glavni razlog zatvaranja. Tada su se lokalne vlasti obavezale da će pomoći zaposlenima u pronalaženju novih radnih mesta, ali mnogo njih se još uvek suočava sa problemima nezaposlenosti.
Prema izjavama stručnjaka, situacija u Vranju i dalje ostaje kritična. Sa zatvaranjem fabrika, lokalna ekonomija se suočava s izazovima, jer gubi sposobnost da zadrži radnike i privuče investicije. Mnoge kompanije se suočavaju sa pritiscima povećanih troškova, što ih može naterati da razmatraju zatvaranje svojih operacija ili selidbu na druge lokacije gde su troškovi niži.
Ono što dodatno komplikuje situaciju jeste činjenica da su zaposleni u proizvodnom sektoru najviše pogođeni ovim promenama. Mnogi od njih imaju porodice koje zavise od njihovih plata, a sada su suočeni s nesigurnošću i strahom od budućnosti. U ovom trenutku, važno je da lokalna zajednica i vlasti udruže snage kako bi pronašle rešenja i podržale radnike koji su ostali bez posla.
Suštinski, situacija u Vranju ukazuje na šire probleme u privredi Srbije. Povećanje minimalnog rada i gubitak poslovnih partnera predstavljaju ozbiljne izazove za preduzeća, posebno u regionima koji su već ekonomski pogođeni. Čini se da je sada ključno da država reaguje brzo i efikasno, nudeći podršku i stimulanse kako bi se stabilizovala tržišta rada i zadržala privredna aktivnost u ovim oblastima.
Pozivajući se na prošla iskustva, jasno je da su regionalne vlasti dužne da preduzmu konkretne mere kako bi pomogle lokalnom stanovništvu. Kroz efikasne politike podrške i potrage za novim investicijama, može se stvoriti bolja poslovna klima, koja bi možda mogla sprečiti dalje zatvaranje fabrika i gubitak radnih mesta.
