U nedelju, 25. marta 2025. godine, predsednik Srbije Aleksandar Vučić započeo je proces formiranja novog pokreta predstavljanjem inicijativnog odbora koji se sastoji od 12 članova. Ovaj pokret bi, prema rečima analitičara, trebao da bude odgovor na krizu poverenja u političke stranke, koja nije samo prisutna u Srbiji, već i globalno. Članovi inicijativnog odbora su ljudi iz akademske zajednice koji se smatraju uglednim i ne izazivaju podele u društvu, ali nisu široko poznati javnosti.
Tim povodom, stručnjaci ukazuju na nekoliko ključnih razloga zašto se sve više pokreta formira kao alternativna struktura naspram tradicionalnim političkim strankama. Prema Bojanu Klačaru, izvršnom direktoru CESID-a, pokreti su plod reakcije na sveopštu krizu poverenja prema strankama, a takođe su više inkluzivni s obzirom na to da mogu da okupe različite aktere i nestranačke ličnosti. U okviru pokreta, članovi mogu biti sastavljeni od pojedinaca koji su ranije pripadali drugim strankama, ali ne žele da se priključe Srpskoj naprednoj stranci (SNS).
Osim toga, pokreti se percipiraju kao zajedničke organizacije koje mogu bolje odgovoriti na društvene krize nego stari modeli političkih stranaka, koje se često doživljavaju kao reprezentativne institucije za parcijalne interese. Neki od članova inicijativnog odbora su i pripadnici nacionalnih manjina, što dodatno ukazuje na nameru da se obezbedi šira reprezentacija i uključe glasovi koji su često marginalizovani.
Klačar naglašava da su članovi odbora, iako uticajni u svojim oblastima, uočeni kao nedovoljno vidljivi u javnom životu, što može predstavljati izazov prilikom pokušaja privlačenja šireg biračkog tela. Takođe, izostanak mladih, koji bi mogli doneti perspektivu i razumevanje savremenih studentskih i društvenih zahteva, predstavlja dodatni nedostatak.
Rok do 28. juna 2025. godine, kada se očekuje zvanično osnivanje pokreta, predstavlja izazov za Vučića i njegov tim, jer je potrebno pronaći preostale ključne ljude koji će učestvovati u pokretu. Do tog datuma, biće definisan i ideološko-programski okvir pokreta, kao i pitanje da li će se ostale stranke uključiti u ovu novu organizaciju.
Zanimljivo je da neke analitičare zabrinjava činjenica da formiranje pokreta predvodi osoba koja trenutno obavlja najvišu političku funkciju. Jelena Vasiljević, viša naučna saradnica Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, ističe paradoksalnost situacije u kojoj vlast formira pokret. Ona ukazuje da bi pravi društveni pokret trebao da potiče iz osnovne zajednice i organizovati se nezavisno od vladajuće strukture, a ne da bude pod vođstvom onoga ko već ima značajnu vlast.
U međuvremenu, očekivanja su da bi nova vlada koja će se formirati paralelno mogla poslužiti kao ulazna tačka za buduće članove pokreta. Kako se u medijima navodi, oni koji budu učestvovali u novoj vladi mogli bi postati i članovi pokreta, čime bi se potencijalno dodatno osnažila veza između vlasti i novog političkog entiteta.
U tom smislu, pokret koji Vučić formira može se posmatrati kao pokušaj da se revitalizuje slika vlasti i responzivnosti prema građanima. Ova strategija može možda privući birače koji su skeptični prema klasičnim političkim partijama i koji traže alternativu koja bi bila bliža njihovim potrebama i interesima.
Kao zaključak, Vučićeva inicijativa za formiranje novog pokreta odražava šire političke i društvene trendove, ali i izazove s kojima se isto suočava. Verovatno će put do 28. juna otkriti više o stvarnim namerama i budućim koracima ovog političkog entiteta, kao i o mogućem uticaju na postojeće političke strukture u Srbiji.
