Urbani stil života često podrazumeva svakodnevne vožnje na kratkim relacijama – od kuće do posla, škole ili prodavnice, obično u dometu od nekoliko kilometara. Iako se ovakva upotreba automobila može činiti kao minimalno opterećenje, u praksi ima ozbiljne posledice po mehaničko zdravlje vozila. Savremeni automobili, bez obzira na tehnološki napredak, i dalje funkcionišu po zakonima termodinamike, što znači da motori zahtevaju vreme da dostignu optimalnu radnu temperaturu.
Kada se vožnje obavljaju na veoma kratkim distancama, koje traju manje od 10 kilometara, motor nema dovoljno vremena da se zagreje. Ovo vodi do problema kao što su: ulje ne dostiže potrebnu temperaturu za pravilno podmazivanje, kondenzovana vlaga ostaje u motoru i izduvnom sistemu, i potrošnja goriva ostaje povećana. U osnovi, mehanički sistem automobila se održava u „hladnom“ režimu, što ubrzava habanje.
Motor koji ne dostigne radnu temperaturu ne može ispravno obavljati svoje funkcije. Jedna od najčešćih posledica je razgradnja motornog ulja, dok gorivo i vlaga ostaju zarobljeni unutar kućišta radilice. Takođe, vlaga u izduvnom sistemu ne isparava, što uzrokuje unutrašnju oksidaciju i rđu, posebno na prigušivaču i izduvnim cevima.
U gradskim uslovima, posebno kod automobila sa ručnim menjačem, kvačilo se koristi gotovo neprekidno zbog čestog stajanja, kretanja i zadržavanja u kolonama. Ova situacija uzrokuje ubrzano trošenje kvačila, što može dovesti do ranije potrebne zamene. Pored toga, menjač trpi opterećenje jer ne dolazi do stabilne vožnje koja omogućava pravilno hlađenje i rad sistema.
Povećana potrošnja goriva takođe je značajan problem. Dok motor ne dostigne optimalnu temperaturu, mešavina goriva i vazduha nije efikasna, što dovodi do većeg sagorevanja goriva. Ovo ne samo da prazni rezervoar, već povećava i emisije štetnih gasova, dodatno zagađujući gradske sredine.
Razlika u očuvanosti automobila koji se prevezao u gradskim i vangradskim uslovima je drastična. Vozilo koje većinu vremena provodi u gradu biće u lošijem stanju, što zahteva više poseta servisu, češće zamene ulja i brže trošenje delova. Iako se kratke vožnje mogu činiti bezazlenima, svakodnevna putovanja od 2, 5 ili 8 kilometara mogu značajno skratiti životni vek vozila.
U zaključku, urbani način života i svakodnevne kratke vožnje ne utiču samo na troškove goriva i kvalitet vazduha, već i na vitalne komponente automobila. Potrošači bi trebali biti svesni ovih faktora kako bi smanjili troškove održavanja i produžili vek trajanja svojih vozila. Urbanizacija je tu, ali prilagođavanje vožnje može značajno pomoći u održavanju vozila u dobrom stanju.
