„Trenutno nisu najbolja vremena za globalnu trgovinu“. Ova izjava dolazi od generalne direktorice Svetske trgovinske organizacije (WTO) dr Ngozi Okonjo-Ivela.
„Vidimo sve veći protekcionizam, neka podrivanja pravila WTO, a nešto od toga vodi fragmentaciji“, rekla je ona za BBC. Dodaje da je globalna trgovina ključna za održavanje otpornosti zemalja i podsticanje rasta, te da je zabrinuta zbog trenutne situacije.
Fragmentacija trgovine je postala vidljiva poslednjih nedelja i meseci, posebno kada je EU uvela privremene tarife do 37,4 odsto na uvoz kineskih električnih vozila (EVs). SAD su takođe uvele 100 odsto carine na iste proizvode u maju. Obe strane optužuju Kinu za nepravedno subvencionisanje sektora EVs, što dovodi do niskih cena i ugrožava radna mesta na Zapadu.
Predsednik Bajden je povećao uvozne takse na niz drugih kineskih proizvoda koji čine „industriju budućnosti“, uključujući EVs baterije i minerale za proizvodnju solarnih panela i čipova. Istovremeno, SAD ulažu milijarde dolara u zelenu tehnologiju kako bi smanjile zavisnost od kineskog uvoza.
Evropski komesar za trgovinu Valdis Dombrovskis ističe da Evropa podržava konkurenciju, ali da mora biti fer. Prošle godine je zabeležen pad obima globalne trgovine treći put u 30 godina, a očekuje se oporavak ove godine, iako su inflacija i kamatne stope delimično uticale na taj pad.
Prva zamenica generalnog direktora MMF-a Gita Gopinat ističe da globalni trgovinski odnosi prolaze kroz fundamentalne promene, posebno zbog pandemije, ruske invazije na Ukrajinu i rastuće brige za ekonomsku i nacionalnu bezbednost. Ovakvi događaji primoravaju zemlje poput Perua, Gane i Vijetnama da biraju strane u trgovinskim odnosima.
WTO procenjuje da bi svet mogao platiti cenu od 5 odsto globalne ekonomije zbog ovih problema, dok MMF sugeriše da bi to moglo biti 7 odsto ili 7,4 biliona dolara izgubljene proizvodnje. Fragmentacija trgovine između blokova istomišljenika sve više raste, što dodatno zabrinjava Okonjo-Ivelu.
Osim trgovinskih tenzija, postoje i drugi izazovi kao što su problemi u Panamskom kanalu zbog nedostatka padavina i napadi na brodove u Sueckom kanalu. Sve ovo utiče na logističke troškove i krajnje cene proizvoda, što može dovesti do povećanja inflacije.
Unatoč svim ovim izazovima, Okonjo-Ivela veruje da trgovina pokazuje znakove otpornosti i da WTO može pomoći zemljama da prevaziđu svoje razlike. Međutim, pravila WTO bi mogla morati da se promene kako bi se suočile sa izazovima klimatskih promena.
Nadamo se da nećemo ponoviti greške iz prošlosti i da nećemo pasti u eru uzvratnih carina koje bi štetile globalnoj ekonomiji. Postoji potreba za promenom pravila trgovine kako bi se odgovorilo na savremene pretnje i izazove koje donose klimatske promene i ratovi.
