Nakon 15 godina poslovanja u Srbiji, kompanija Benetton zatvara svoja proizvodna postrojenja u Nišu, a slična sudbina je zadesila i njihove pogone u Hrvatskoj. Ova vest ponovo otvara pitanje o krizi u modnoj industriji, koja se sve više oseća ne samo među malim brendovima, već i među velikim igračima poput Benetona.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Veljko Mijušković, naglašava da se globalna kriza u modnoj industriji povremeno javlja u različitim segmentima, a kako dodaje, to se dešava čak i sa luksuznim brendovima. U ekonomskim ciklusima uobičajeno je da dođe do problema i velikih kompanija iz drugih industrija.
Mijušković ističe da negativni trendovi u modnoj industriji nisu isključivi za Srbiju, već su prisutni i u celoj regiji. On naglašava važnost privlačenja stranih investicija, ali upozorava na obaveze koje investitori moraju ispuniti, kao što su kolektivni ugovori i zakonski otkazni rokovi. Mijušković smatra da često te obaveze nisu dovoljne kako bi se izbegla propast brendova.
Reagujući na najave subvencija lokalne zajednice posle zatvaranja Benetona, Mijušković smatra da je potrebno uključiti lokalne zajednice u rešavanje problema rada, bilo kroz prekvalifikaciju, bilo kroz pronalaženje alternativnih radnih mesta.
Modna dizajnerka Irena Grahovac, vlasnica modnog brenda, nije iznenađena situacijom sa Benetonom, ističući da nije reč o prvom brendu koji se suočio sa sličnim problemima. Grahovac navodi da je pandemia COVID-19 značajno uticala na promenu ponašanja potrošača, koji su prešli na online kupovinu, što je dovelo do zatvaranja mnogih fizičkih prodavnica.
Jedan od ključnih faktora zatvaranja pogona u Srbiji i Hrvatskoj, prema Grahovac, jeste prestrojavanje kompanija koje nisu uspele da shvate tržišne potrebe i želje potrošača. U konkurenciji koju predstavljaju brži brendovi, poput fast fashion, Benetonu nije uspelo da zadrži svoje mesto na tržištu. Takođe, promene u potrošačkim navikama, gde nove generacije preferiraju brze i jeftine proizvode, dodatno komplikuju situaciju.
Grahovac napominje da su destinacije koje su prepoznate kao luksuzne brendove sada promenile svoje pristupe, što je omogućilo fast fashion brendovima da ih uspešno kopiraju i proizvode po mnogo priuštivijim cenama. Ovaj fenomen je doveo do stagnacije brendova koji više nisu u stanju da ispunjavaju zahteve tržišta.
Mijušković takođe ukazuje na to da su visoki troškovi radne snage i materijala takođe ključni faktori koji pritisnu finansijske rezultate brendova. Problemi na velikim tržištima, poput Kine i Sjedinjenih Američkih Država, dodatno komplikuju situaciju, jer je kupovina opala, što dodatno pogoršava krizu u modnoj industriji.
Bez obzira na sve izazove, stručnjaci u modnoj industriji smatraju da će se ovaj sektor morati prilagoditi novim tržišnim uslovima. Uključivanje lokalnih zajednica, razmatranje inovativnih pristupa i bolja adaptacija na digitalne kanale prodaje mogu biti ključni za oporavak i budućnost modnih brendova.
Celokupna situacija sa Benetonom i posledicama koje ona nosi, samo su deo šire slike krize koja se trenutno dešava u modnoj industriji. Kako se tržište razvija, tako se i brendovi moraju prilagoditi, jer u suprotnom, suočiće se s istim sudbinama kao i Benetton.
