Kada je istraživač Džered Tauers postavio podvodne kamere radi posmatranja par kitova ubica, doživeo je neobično iskustvo. Mlada ženka orke približila se kameri i ispustila mrtvu morsku pticu, što je svedočenje o njenom ponašanju izazvalo pažnju naučne zajednice. Tauers, izvršni direktor organizacije Bej Setolodži, istraživao je ovo ponašanje i otkrio da su orke tokom godina pokazivale slične gestove prema ljudima.
U jednom trenutku, nakon što je ispustila pticu, ženka je posmatrala reakciju mladunčeta orke, a zatim ponovno uzela mrtvu pticu. Tokom nekoliko godina, Tauers je posmatrao još jedan slučaj kada je druga mlada ženka orke ispustila ulovljeno mladunče tuljana tik uz njegov čamac. Ova situacija ga je naterala da razgovara s kolegama širom sveta, saznajući da su i drugi beležili slične situacije.
Između 2004. i 2024. godine, Tauers je identifikovao 34 slučaja u kojima su orke ljudima nudile hranu. Njihova istraživanja su nedavno objavljena u Časopisu za komparativnu psihologiju, gde pokušavaju da objasne zašto orke pokazuju ovo ponašanje. „Moguće je da iz radoznalosti istražuju kako će ljudi reagovati na takav ‘poklon’,“ objašnjava Tauers.
Jedna teorija sugeriše da se radi o igri, iako su naučnici ove ideje u velikoj meri odbacili, s obzirom na to da su orke svih starosnih grupa donosele hranu, ne samo mlade jedinke. U isto vreme, spominje se i mogućnost da orke koriste ovu tehniku da privuku druge životinje, iako nikada nije zabeleženo da su one ubile čoveka u divljini.
„Mislim da nije moguće odrediti samo jedan razlog za ovo ponašanje jer postoje osnovni mehanizmi i neposredni uzroci. Glavni mehanizam je to što orke mogu priuštiti da nam ponude hranu, dok je jedan od uzroka njihova radoznalost i želja da saznaju više o nama,“ ističe Tauers.
U svim slučajevima, orke su prvo čekale reakciju ljudi, a zatim su ponovo uzimale hranu. Ljudi su najčešće ignorisali ponuđenu hranu, a samo su u četiri slučaja prihvatili, i to su tri puta vratili morskoj vodi. Ova interakcija ukazuje na radoznalost orki koje su prisustvovale.
Domaći ljubimci često donose svojim vlasnicima „darove“, ali je do sada u divljini zabeležen mali broj primera predatora koji ljudima nude hranu, osim slučajeva lažnih orki i morskih leoparda. Istraživačica Hane Strager, autorka knjige „Dnevnici kitova ubica,“ naglašava kako orke demonstriraju visok stepen radoznalosti i često iniciraju interakcije s ljudima.
Orke su međunarodno priznate kao jedne od najinteligentnijih životinja. Prema istraživanju, ljudi imaju veći mozak u odnosu na veličinu tela, ali orke takođe ubijaju i deluju na način koji podseća na to koliko su one svesne okoline. Fleksibilnost u lovu na velike plene dodatno ukazuje na njihovu sposobnost za interakciju.
Filipa Brejks, bihevioralna ekološkinja, objašnjava da bi ovo ponašanje moglo biti „altruistično“ ili jednostavno biološka funkcija. Istraživači su primetili da nije važno gde se orka nalazi ili da li je mužjak ili ženka; gotovo sve se ponašaju slično kada je u pitanju donošenje hrane ljudima. Ova dinamika pojačava interakcije između orki i ljudi, pružajući uvid u njihov život.
Tauers se nada da će njegovo istraživanje poslužiti kao podsetnik ljudima da, iako smo tehnološki napredni, delimo planetu s drugim visoko razvijenim vrstama čiju dobrobit treba da imamo na umu. „Važno je razumeti da naše akcije imaju posledice po druge vrste,“ zaključuje Tauers, naglašavajući potrebu za odgovornim odnosom prema svetu oko nas.
