U Višem sudu u Beogradu, parnični postupak koji se vodi protiv roditelja maloletnog počinioca tragedije u OŠ „Vladislav Ribnikar“ odložen je za 3. april 2024. godine. Postupak je pokrenut po tužbi porodice Dukić, čija je ćerka, zajedno sa još osam drugih vršnjaka i čuvarom škole, ubijena 3. maja 2023. godine. Razlog odlaganja su obustava rada advokata i potrebna dodatna pravna procedura.
Ova parnica se vodi protiv Miljane i Vladimira Kecmanović, roditelja maloletnog K.K., ali i protiv škole i države. Porodica Dukić tuži sve navedene stranke za naknadu nematerijalne štete, s obzirom na to da su pretrpeli fizički bol, strah, kao i psihičke traume usled smrti njihove ćerke.
Pored tužbe porodice Dukić, trenutno su u procesu još tri parnična postupka. Sud će o ovoj tužbi odlučivati tek nakon završenog postupka, kada će doneti odluku da li u potpunosti ili delimično prihvata tužbeni zahtev ili ga odbija. Postupak je izazvao veliku pažnju javnosti, s obzirom na tragične okolnosti yang su dovele do ove situacije.
U isto vreme, sa druge strane pravosudnog sistema, Viši sud je krajem prošle godine izdao prvostepenu presudu u krivičnom postupku protiv Miljane i Vladimira Kecmanovića. Vladimir Kecmanović je osuđen na kaznu zatvora od 14 i po godina, dok je Miljana Kecmanović primila kaznu od tri godine zatvora. Takođe, instruktor u streljani, Nemanja Marinković, koji je radio sa maloletnikom, osuđen je na 15 meseci. Ove kazne su rešene u okviru pravnosnažnih odluka u vezi sa zanemarivanjem i zlostavljanjem deteta, a Vladimir je dodatno osuđen i za teško delo protiv opšte sigurnosti.
Važno je napomenuti da je maloletni K.K. krivično neodgovoran, pošto u trenutku hapšenja i izazivanja tragedije nije imao navršenih 14 godina, što je prema zakonu u Srbiji minimalna granica za krivičnu odgovornost. Ova situacija je izazvala podužne rasprave u javnosti o odgovornosti roditelja i sistema obrazovanja koji nije uspeo da prepozna i spreči tragediju.
Tužba porodice Dukić je podneta u cilju ostvarivanja prava na naknadu štete za pretrpljene duševne bolove usled gubitka bliskog člana porodice, kao i pretrpljenog straha. Ova borba predstavlja ne samo pravnu nego i emocionalnu skrb za sve one koji su pogođeni ovim tragičnim događajem.
Kako se postupak nastavlja, očekuje se da će sudske odluke i eventualno izmene u zakonodavstvu uticati na slične slučajeve u budućnosti. U društvu je prisutna zabrinutost zbog sigurnosti dece u školama i odgovornosti roditelja, što dodatno otežava ovu situaciju.
U međuvremenu, porodice žrtava su ostale razočarane i traže pravdu, kako izgleda u sistemu koji često ne uspeva da zaštiti nevine. Suđenje i parnice koje su u toku takođe služe kao podsećanje na to koliko je važno imati kvalitetnu i efikasnu podršku za decu, kao i adekvatne mere prevencije nasilja u školama.
Važno je napomenuti i da ce se u susretu narednih meseci ispitivati rad institucija, kako bi se osiguralo da ovakvi tragični događaji ne postanu deo svakodnevice. Suđenje se prati sa velikim interesovanjem, a odluke koje budu donesene odražavajuće će uticati na budućnost i pravni okvir u kojem se slične situacije mogu pojaviti. U tom svetlu, pravda je tema koja se čini posebno važnom u ovom trenutku, kako za porodicu Dukić, tako i za celu društvenu zajednicu.
