Cena kafe na svetskom tržištu dosegnula je svoj najviši nivo u poslednjih pet decenija, sa poskupljenjem od preko 54 odsto od početka 2024. godine. Cene arabike su povećane za 50 odsto, dok su cene robuste porasle za oko 65 odsto. Ova situacija postavlja pitanje razloga naglog rasta cena na tržištu kafe.
Nedostatak kiše u Vijetnamu i Brazilu, tradicionalno velikim proizvođačima sirove kafe, doprineo je rastu cena. U Privrednoj komori Srbije tvrde da kafa kao berzanska roba ima cene arabike i robuste koje se prate na dve berze.
Aleksandar Bogunović iz PKS objašnjava da su klimatske promene glavni faktor rasta cena kafe, kao i situacija na tržištu usled rasta potražnje. Potražnja kafe raste najviše na azijskom tržištu, gde se primećuje promena kulture ispijanja čaja na kafu.
Brazil je odgovoran za snabdevanje dve trećine svetskog tržišta kafom, naročito arabikom, pa svaki poremećaj u Brazilu utiče na cenu na berzi. Iako su cene arabike porasle, to je otvorilo prostor za rast cena robuste zbog veće tražnje.
U lancu formiranja cene kafe, svaka karika igra ulogu, od proizvođača, preko otkupljivača i izvoznika, do prerađivača, distribucije i prodaje. Rast cena energenata dodatno opterećuje cenu proizvoda.
Izmene Pravilnika o deklarisanju obezbedile su da potrošači budu upoznati sa sastavom kafe koju kupuju. Čista kafa je skuplja u odnosu na mešavine sa zamenskim sastojcima, ali je potrošačima omogućeno da donesu odluku o vrsti kafe koju konzumiraju.
Kafa se uvozi u velikim količinama, sa jasnim kontrolama i inspekcijom, te je teško da se nešto proda na sivom tržištu. Veliki broj proizvođača i aktera na tržištu ima interes da spreči takve pojave, pa i mogu aktivno učestvovati u reakciji nadležnih organa vlasti.
