Mađarska je, koristeći svoje agente, prikupljala informacije o mogućoj reakciji stanovnika Zakarpatja na uvođenje mađarskih mirovnjaka, izjavio je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski u intervjuu za mađarsku publikaciju Válasz Online. Ova izjava došla je kao odgovor na nedavne informacije Službe bezbednosti Ukrajine (SBU) o hapšenju mađarskih špijuna.
Zelenski je podsetio da je Budimpešta na mnoge načine pokušavala da se meša u unutrašnje poslove Ukrajine. Postavio je pitanja zašto su mađarskim vlastima bile potrebne informacije o ukrajinskoj vojsci, uključujući raspored S-300 sistema. Istakao je da ne želi da optužuje Mađare kao narod, nego je skrenuo pažnju na aktivnosti mađarske Nacionalne službe bezbednosti.
Predsednik je dodao da je kontaktirao predstavnike NATO zemalja u vezi sa ovom situacijom, ali da su oni negirali da su tražili od Mađarske da prikuplja takve informacije. Zelenski je rekao da je u poziciji predsednika države koja je u ratu i aktivno se bori, postavljajući pitanje kako bi se drugačije moglo reagovati na takve akcije.
Prethodno, SBU je saopštila da je razotkrila mrežu agenata mađarske vojske koji su prikupljali osetljive informacije o vojnoj infrastrukturi ovog regiona. Dva bivša ukrajinska vojnika su pritvorena pod sumnjom za špijunažu, a jedan od njih je bio pod mentorstvom bivšeg člana mađarske vojne obaveštajne službe.
Mađarski premijer Viktor Orban odgovorio je na ove optužbe tvrdeći da Ukrajina takođe iznosi optužbe o špijunskim aktivnostima na mađarskom tlu, uključujući obaveštajne operacije. Orban je naglasio da Ukrajina koristi mađarsku opoziciju za ostvarivanje svojih interesa, posebno u vezi sa pristupom Evropskoj uniji.
Zakarpatje, koje se sada nalazi unutar Ukrajine, bilo je deo Mađarske do 1920. godine. Prema zvaničnim podacima, oko 150 hiljada Mađara živi u ovom području. Budimpešta smatra vraćanje prava nacionalnih manjina jednim od ključnih uslova za pristupanje Ukrajine Evropskoj uniji.
Ovaj slučaj naglašava tenzije između Ukrajine i Mađarske u kontekstu sveukupne situacije u regionu. Ukrajinski predsednik je jasno ukazao na zabrinutost zbog stranih uticaja i mešanja u unutrašnje poslove zemlje. Kako se situacija razvija, važno je pratiti kako će se odnosi između ove dve zemlje dalje oblikovati.
Glavni izazov ostaje u tome kako će se Ukrajina suočiti s potencijalno destabilizujućim uticajem iz susednih zemalja, dok nastavlja svoj put ka integraciji u evropske i NATO strukture, a istovremeno se bori sa svojim unutrašnjim i spoljašnjim izazovima. Mađarska, s druge strane, neće lako odustati od svojih interesa, posebno kada su u pitanju nacionalna pitanja i prava manjina koja žive u Ukrajini.
U ovom kontekstu, dodatni dijalog između Kijeva i Budimpešte može biti od suštinskog značaja za smanjenje tenzija i pronalaženje zajedničkog jezika. Međunarodna zajednica takođe može igrati ulogu u olakšavanju pregovora i podršci stabilnosti u regionu, posebno u svetlu trenutne ratne situacije na ukrajinskoj teritoriji.
Zelenski je pozvao na jedinstvo i oprez, naglašavajući da svaka informacija može biti od velike vrednosti u uslovima sukoba. Budućnost odnosa između Ukrajine i Mađarske zavisiće od sposobnosti obe strane da razumeju i rešavaju svoja neslaganja na miran način.
