Nafta ubrzano pojeftinjuje, a poslednjih nedelja beleži se i pad cena goriva, što je primetno u novčanicima građana Srbije. Cena dizela je u poslednjih mesec dana opala za osam dinara, dok je benzin pojeftinio za sedam dinara. Iako je došlo do značajnog smanjenja cene nafte na svetskim berzama, to se samo delimično odražava na maloprodajne cene goriva, što nije nužno loša vest.
Kretanje cena nafte na tržištu
Prema izveštajima, cena barela nafte marke Brent u sredu se kretala nešto iznad 60 dolara, što predstavlja pad za više od 20% od početka godine, dok je u proteklih godinu dana smanjenje iznosilo skoro 28%. Ovo su poslednje cene koje se mogu porediti sa najnižim nivoima beleženim u prvoj polovini 2021. godine.
Trenutne maloprodajne cene goriva u Srbiji, važeće od 30. aprila, pokazuju da litar dizela košta 188 dinara, dok se cena benzina kreće oko 176 dinara po litru. Država je nastavila da reguliše cene goriva, a uredba o ograničenju cena doneta je u februaru 2022. godine, kao mera za očuvanje životnog standarda građana u vreme svetske energetske krize.
Pojedini eksperti, kao što je Tilen Šarlah iz kompanije Acex, smatraju da postoji nekoliko faktora koji su doprineli naglom padu cena nafte. Kartel OPEC+ je, nakon ranijeg smanjenja proizvodnje, nedavno odlučio da poveća proizvodnju kako bi se prilagodio slabijoj potražnji. Ovaj potez je najavljen prošle sedmice, kada je odlučeno o povećanju proizvodnje za 411.000 barela dnevno.
Kineska potražnja i američka proizvodnja
Šarlah takođe ističe da je potražnja u Kini, koja je najveći svetski uvoznik nafte, manja od očekivanja, što dodatno utiče na tržište. Pored toga, SAD brzo reaguju na promene cena povećanjem proizvodnje nafte iz škriljaca, čime se ograničava dugoročni rast cena.
Uroš Selič, specijalista za menadžment u kompaniji Sava Infond, deli slične stavove i naglašava složenost razloga za povećanje proizvodnje od strane OPEC+, koji se kreću od kazni članicama koje ne poštuju kvote do održavanja političkih interesa Saudijske Arabije u odnosu na SAD.
Buduće cene nafte i globalne ekonomije
Analitičari prognoziraju niže cene nafte u budućnosti, sa Donaldom Trumpom koji već dugo vremena lobira za smanjenje cena nafte na oko 50 dolara po barelu, što bi koristilo američkim potrošačima i jačalo domaću ekonomiju dok bi istovremeno predstavljalo pritisak na geopolitičke rivale poput Rusije i Irana.
Pored Kine, zamrznuta potražnja u Indiji takođe doprinosi opadajućim trendovima na tržištu. Iako američka proizvodnja i dalje dostiže visoke nivoe, sve veći rizici recesije u SAD smanjuju očekivanja vezana za buduću potražnju nafte.
Pored globalnih faktora i kretanja cena nafte, situacija u Srbiji ostaje komplikovana zbog visokih cena goriva, koje su rezultat značajnog uticaja državnih dažbina, rafinerijskih marži i drugih tržišnih faktora. Državne dažbine čine otprilike 48 do 50% maloprodajnih cena dizela i benzina, što je više nego u susednim zemljama poput Hrvatske i Slovenije.
Kao posledica toga, vlasti u Srbiji su ponovo povećale akcize na gorivo početkom februara 2024. godine, čime su otvorile prostor za dodatno povećanje cena u budućnosti. Takođe, budžet za 2025. godinu predviđa prikupljanje od akciza na naftne derivate od oko 226 milijardi dinara.
Naftna industrija Srbije se takođe suočava sa neizvesnošću zbog američkih sankcija, koje su više puta odložene, a trenutna situacija dodatno komplicira poslovanje NIS-a, što može imati dopad na domaće tržište i cene goriva.
U zaključku, iako cene nafte beleže pad na globalnom nivou, situacija na srpskom tržištu i dalje ostaje pod kontrolom državnih regulatora i globalnih tržišnih kretanja, što dovodi do viška cene goriva koje se ne može smanjiti u skladu sa globalnim trendovima.
