Donald Tramp je pokrenuo novu inicijativu, zahtevajući od evropskih zemalja da uvedu carine od 50 do 100 odsto na proizvode iz Kine kao deo strategije za suprotstavljanje ruskoj invaziji na Ukrajinu. Ovaj zahtev, koji je postao zvanična politika SAD, objavljen je na društvenim mrežama tokom vikenda.
U svojim rečima, Tramp je istakao da bi stroge carine na Kinu, u kombinaciji s trenutnim prekidom kupovine ruske nafte, bili od „velike pomoći“ za okončanje „ovog smrtonosnog, ali besmislenog rata“. On je naglasio da Kina ima „snažnu kontrolu“ nad Rusijom i da bi ove carine oslabile tu povezanost.
Taj trenutak dolazi usred rastućih napora za koordinaciju između SAD-a i evropskih zemalja s ciljem jačanja ekonomskog pritiska na Kremlj i navođenja Vladimira Putina na pregovore. U tom kontekstu, američki ministar finansija sastao se sa evropskim izaslanicima u Vašingtonu, dok su se ministar energetike i visoki predstavnici sastali u Briselu kako bi razgovarali o sankcijama.
Međutim, Trampova inicijativa je izazvala sumnju i nadanja o formiranju zajedničkog fronta između SAD-a i EU. Brisel je izrazio spremnost da postepeno prekine upotrebu ruskih fosilnih goriva, ali je odbacio predlog o trocifrenim carinama. Portparol Evropske komisije istakao je da će sve nove mere sankcija biti u skladu s pravilima EU, naglašavajući da se sankcije ne primenjuju van teritorije Unije.
Diplomate u neformalnim razgovorima su jasno dale do znanja da nema šanse za implementaciju Trampovih zahteva. Pravni okvir EU jasno razdvaja carine kao trgovinski instrument od sankcija koje su sredstvo spoljnih politika. Evropska komisija preduzima carine kao odgovor na tržišne poremećaje uz temeljne istrage koje su u skladu s pravilima Svetske trgovinske organizacije (WTO).
Uproširenje carina bez ograničenja, koje Tramp predlaže, doživelo je brojne kritike zbog potencijalnih ekonomskih posledica. Prema engleskom poslaniku i predsedavajućem delegaciji Evropskog parlamenta za odnose sa Kinom, takve mere bi podkopale globalni trgovinski sistem, a više bi naškodile evropskoj ekonomiji nego li oslabile Rusiju. EU se suočava sa nedostatkom političkog konsenzusa oko drastičnih mera protiv Kine, jedne od svojih najvećih trgovinskih partnera.
Nedavne tenzije između EU i Kine prerastaju u otvorene nesuglasice, kao što je bilo prilikom predloga carina na električne automobile. Ovaj pokušaj da se reše problemi izazvani subvencijama izazvao je podelu među članicama, pri čemu su neki bili za, a neki protiv. Takođe, EU više puta optužuje Kinu da doprinosi ruskoj invaziji, ali nije preduzela drastične korake da spreči trgovinske odnose.
Kina je brzo odgovorila na Trampov predlog, upozorivši na mogućnost kontramera ukoliko se dogode nezakonite sankcije. Ova situacija stavlja EU u nezavidan položaj, jer svaki potez prema Kini može izazvati odmazdu, što se nedavno dogodilo kada je Peking ograničio izvoz ključnih resursa.
U svetlu ove složene trgovinske dinamike, malo je verovatno da će EU rizikovati ponovni trgovinski rat poput onog koji je već pretrpela sa SAD-om, posebno s obzirom na Trampovu prošlost u vezi sa sankcijama i međunarodnim odnosima. Mnoge analize sugeriraju da Trampovi zahtevi imaju više političku nego ekonomski opravdanu prirodu i da u stvarnosti njegove strategije možda nemaju potencijal da proizvedu željene efekte protiv Rusije.
