Poljoprivrednici koji se odluče za uzgajanje posebnih biljaka poput šafrana, špargle i batata često se uveravaju da su njihove odluke isplative, s obzirom na visoke cene ovih proizvoda. Naime, cene šafrana mogu dostići čak i 40 evra po gramu, a mnogi proizvođači ostvaruju godišnje prihode koji se penju do 40.000 evra.
Šafran, koji se dobija iz cveta „Crocus sativus“, je višegodišnja biljka i smatramo ga jednim od najskupljih začina na svetu. Njegovo uzgajanje započelo je u Grčkoj, a potom se proširilo tokom vekova ka različitim delovima Evroazije, Severne Amerike i Severne Afrike. Kako ističe portal Zamedia, u selu Tamniču nalaze se polja šafrana, koji je smatra najskupljom biljkom na svetu. Ova biljka može narasti do 30 centimetara, a da bi se proizveo jedan kilogram šafrana potrebno je sakupiti oko 200.000 osetljivih cvetova. Cene ovog začina su astronomske; kilogram košta gotovo 40.000 dinara.
Špargla, još jedna biljka koja donosi dobru zaradu, koristi se i u narodnoj medicini. Ova zeljasta biljka potiče sa istoka i u Evropu je doneta pre nove ere. Uzgajanje špargle može doneti godišnji prihod između 15.000 i 20.000 evra po hektaru. Kilogram špargle u Srbiji košta oko 2.000 dinara, a uzgoj je otporan na nepovoljne klimatske uslove, što ga čini atraktivnim za farmere. Ipak, u Srbiji nema mnogo većih proizvođača ove biljke, što pruža mogućnost malim proizvođačima da zarađuju.
Batat, poznat i kao slatki krompir, poreklom je iz Srednje i Južne Amerike. Ova tropska biljka ima posebno slatkast ukus i bogata je proteinima. Njegovo uzgajanje u Srbiji postaje sve popularnije, a često se sadi u maju iz sadnica na uzvišenim gredicama. Kilogram batata u slobodnoj prodaji dostiže cenu od oko 300 dinara. Ipak, broj uzgajivača batata u Srbiji je ograničen, što može dovesti do rasta interesa za ovu vrstu povrća.
Uzgoj ovih specijalnih kultura ne donosi samo dobit, već i priliku za diversifikaciju poljoprivredne proizvodnje u Srbiji koja se sve više razvija. Mnogi poljoprivrednici prepoznaju vrednost ovih biljaka i odlučuju se za njihove proizvodnje, što dodatno stimulira lokalnu ekonomiju. U uslovima rastuće potražnje za zdravom hranom i specijalitetima, šansa za uspeh se čini izvrsnom.
Analizirajući situaciju, možemo uočiti kako poljoprivreda ne mora nužno biti tradicionalni sektor sa niskim prihodima. U Srbiji, sa pravim znanjem i trudom, poljoprivrednici mogu postati pravi preduzetnici. Njihove investicije u specijalizovane kulture mogu se višestruko isplatiti, čime se obezbeđuje prihod ne samo za njih same već i za lokalne zajednice.
Tržišne potražnje za šafranom, šparglom i batatom su visoke, a s obzirom na težnju potrošača ka zdravijim izborima, perspektive za dalji razvoj poljoprivrede u Srbiji izgledaju obećavajuće. Uzimajući u obzir savremene metode gnojidbe, navodnjavanja i marketinške strategije, postoji velika šansa da se ovi proizvodi afirmišu kako na domaćem, tako i na stranim tržištima.
Na kraju, uspeh ovih biljaka ne zavisi samo od krajnje cene, već i od strategije uzgoja i marketinga koji će privući kupce. Poljoprivrednici koji su spremni da istražuju i inoviraju sigurno će pronaći put ka profitabilnosti u ovim izazovnim, ali i vrlo isplativim poslovima. Sa pravim pristupom, prijemčivim ponudama i kvalitetnim proizvodima, moguće je stvoriti održiv poslovni model koji koristi kako proizvođačima, tako i potrošačima.
