U vreme kada sve više poljoprivrednika traži alternativne i isplative kulture, glog (Crataegus) se izdvaja kao biljka sa značajnim ekonomskim potencijalom, posebno u Srbiji. Ova listopadna vrsta, koja može biti žbun ili malo drvo, uspeva u umerenim klimatskim uslovima, što je čini savršeno prilagođenom našem podneblju. Glog je poznat ne samo po svojim lekovitim svojstvima, već i po sve većoj potražnji u farmaceutskoj i herbalnoj industriji, što ga čini privlačnom opcijom za poljoprivrednike.
Cena jedne sadnice gloga se kreće između 200 i 400 dinara. Kada se govori o gajenju, na jednom hektaru može se zasaditi između 3.000 i 4.000 sadnica, u zavisnosti od gustine sadnje i tipa zemljišta. Ove brojke pokazuju da čak i početnici mogu ući u uzgoj gloga bez previše ulaganja. Prvi plodovi se očekuju već posle tri godine, dok pun rod dostiže svoje maksimum između pete i šeste godine. U tom razdoblju, prinos može biti od 3 do 5 tona po hektaru. Kada se uzmu u obzir trenutne cene plodova, koje su između 150 i 300 dinara po kilogramu, potencijalni godišnji prihod može dostići i do 1,5 miliona dinara.
Osim što se plodovi koriste za proizvodnju čajeva, tinktura, kapsula i sirupa, glog ima i dodatnu vrednost u poljoprivredi, služeći kao prirodna živa ograda i zaštita useva. Njegova gusta krošnja i trnovite grane pomažu u zaštiti drugih biljaka od štetočina i ekstremnih vremenskih uslova. Ova višestruka upotreba čini glog izuzetno privlačnim za poljoprivrednike koji žele da diversifikuju svoje poslovanje.
Uzgoj gloga zahteva minimalnu negu, a biljka je izuzetno prilagodljiva. Preporučuje se da se sadi na sunčanim mestima sa propusnim tlom koje je blago kiselo do neutralno. Održavanje nije zahtevno; biljka ne traži intenzivno zalivanje, a plodovi se beru u jesen, kada sazru i dobiju karakterističnu crvenu boju i slatko-kiselkast ukus.
Za mnoge poljoprivrednike koji traže dugoročnu i sigurnu investiciju, glog se čini kao ekonomski opravdana i prirodno pogodna opcija. Sa sve većom potražnjom za njegovim plodovima i niskim troškovima proizvodnje, glog postaje sve popularniji među onima koji se bave poljoprivredom.
Osim ekonomskih prednosti, gajenje gloga takođe može pozitivno uticati na biodiversitet u okruženju. Ova biljka privlači razne vrste ptica i insekata, čime doprinosi očuvanju ekosistema i unapređuje kvalitet zemljišta.
U svetlu svih ovih faktora, glog se jasno ističe kao privlačna opcija za poljoprivrednike u Srbiji. Njegov potencijal da postane ključni deo agrarne proizvodnje u budućnosti ne može se zanemariti, a sa sve većom potražnjom za prirodnim i zdravim proizvodima, glog bi mogao postati simbol održivog razvoja u agraru.
S obzirom na sve navedeno, glog ne samo da predstavlja priliku za profit, već i za poboljšanje kvaliteta života u ruralnim sredinama. Uz to, poljoprivrednici će moći da doprinesu zdravijem načinu života i održivom razvoju, što je u današnje vreme od izuzetne važnosti. U godinama koje dolaze, očekuje se da će glog zauzimati sve važnije mesto u srpskoj poljoprivredi, kako zbog svojih ekonomskih, tako i zbog ekoloških prednosti.
Ovaj trend može značajno doprineti revitalizaciji sela i stvaranju novih radnih mesta, što je od suštinske važnosti za povratak mladih na selo. S obzirom na to koliko se brzo razvijaju potrebe potrošača za prirodnim proizvodima, glog se može pokazati kao ključni faktor u unapređenju raznovrsnosti i održivosti srpske poljoprivrede.
