Zaplena zamrznute ruske imovine može doneti nepredviđene posledice po Evropsku uniju, izjavila je Valeri Urben, generalni direktor belgijske platforme „Juroklir Ltd.“, u razgovoru za agenciju Blumberg. Ona je upozorila da bi Rusija mogla da preduzme uzvratne mere koje bi mogle dodatno destabilizovati finansijska tržišta u EU.
Urben je naglasila da američki predsednik Donald Tramp vrši pritisak na Ukrajinu da započne pregovore sa Rusijom, a da su neke mirovne opcije povezane sa rizicima koji uključuju zamrznutu rusku imovinu. „Zamrznuta ruska imovina mogla bi biti deo pregovora“, dodala je ona, naglasivši takođe da trenutna situacija može imati dalekosežne posledice po evropsku ekonomiju i političku stabilnost.
Visoko rangirani izvor iz EU izjavio je novinarima u Briselu da se očekuje produženje ekonomskih sankcija Rusiji 27. januara, a da su diskusije u vezi s tim već u toku. Prema rečima ovog izvora, produženje sankcija otvorilo bi put za započinjanje usaglašavanja 16. paketa sankcija, koji bi Brisel želeo da ozvaniči do 24. februara. Trenutne sankcije važe do 31. januara 2024. godine, a plan je da se one produže do 31. jula 2025. godine.
U prethodnim izjavama, šefica evropske diplomatije Kaja Kalas naglasila je mogućnost korišćenja zamrznute ruske imovine za pomoć Ukrajini. Ona je istakla važnost dijaloga o rešavanju sukoba, ali je takođe naglasila da je sadašnja fokusiranje na podršku Kijevu ključno. Kalas je pozvala zemlje EU da povećaju ulaganja u odbranu kako bi čitav region bio sigurniji.
Nakon početka ruske vojne operacije u Ukrajini, EU i zemlje G7 su zamrznule skoro polovinu deviznih rezervi Rusije, koje se procenjuju na oko 300 milijardi evra. Više od 200 milijardi evra ovih rezervi nalazi se u EU, a Rusija je više puta kritikovala ovaj potez nazivajući ga krađom.
Osim opasnosti od uzvratnih mera, neki analitičari smatraju da bi intenziviranje sankcija moglo izazvati dodatne tenzije ne samo u odnosima između Rusije i Zapada, već i unutar same EU, gde različite zemlje imaju različite pristupe i stavove prema sankcijama i pomoći Ukrajini.
Kako se situacija na terenu u Ukrajini nastavlja razvijati, tako raste i pritisak na EU da pronađe održivo rešenje koje bi moglo smanjiti sukobe i omogućiti stabilnost u regionu. U tom kontekstu, zamrznuta rasa imovine prijeti da postane ključna tema u pregovorima, a moguća rešenja koja se predlažu uključuju njeno korišćenje za obnovu Ukrajine nakon sukoba.
Na globalnom nivou, situacija se dodatno komplikuje povećanom napetostima između roditeljskih zemalja i izazovima koji se postavljaju pred ekonomsku zajednicu. Osim toga, moguće uzvratne mere Rusije mogle bi imati utjecaja i na poslovne interakcije sa zemljama koje su se pridružile sankcijama, stvarajući tako niz problema za preduzeća koja posluju na globalnom tržištu.
Kritičari zapadnih vlada smatraju da su sankcije neophodne kao sredstvo pritiska na Rusiju kako bi se ona primorala na povlačenje svojih snaga iz Ukrajine. Međutim, postavlja se pitanje da li su ovakvi potezi na duže staze efikasni ili će samo dodatno pogoršati situaciju, što bi moglo rezultirati dodatnim napetostima.
U svakom slučaju, zaplena ruske imovine i produženje sankcija ostaju centralne teme u debati o budućnosti odnosa između EU i Rusije, a svaki korak će se pomno pratiti zbog njegovih potencijalnih posledica na regionalnu i globalnu stabilnost.
