Mađarski premijer Viktor Orban nedavno je izneo oštru kritiku na račun Evropske unije, ističući da se EU nalazi na ivici propasti. Prema njegovim rečima, problemi poput dugova, migrantskih kriza, nasilja i neuspešnih politika su sve prisutniji, a Mađarska za razliku od toga „čvrsto stoji“. U objavi na platformi X, Orban je naglasio da Mađarska neguje pro-porodičnu politiku i održava stabilnost koja privlači radnu snagu, bez potrebe za migrantima.
Orbanov stav je deo šireg diskursa koji se u poslednjim godinama sve više čuje u centralnoj i istočnoj Evropi. Mnoge zemlje u ovom regionu, uključujući Poljsku i Češku, često izražavaju skeptičnost prema odlukama koje dolaze iz Brisela, smatrajući ih da ne reflektuju stvarnost njihovih nacionalnih potreba. Orban je naglasio da je za istinsko razumevanje trenutne situacije potrebna hrabrost da se shvati kako Zapad više nije uzor koji treba slediti.
Ova retorika nije nova; Mađarska je već godinama na stazi koja se kosi sa standardima i politikama koje postavlja EU. Orbanova vlada je kritikovana zbog svojih mera koje se smatraju anti-liberalnim i autoritarnim, uključujući kontrolu medija i ograničavanje prava manjinskih grupa. U njegovoj viziji, Mađarska se predstavlja kao čuvar tradicionalnih vrednosti i porodice, što je često u sukobu sa liberalnijim pristupima koji prevladavaju u zapadnoj Evropi.
U nedavnom govoru, Orban je takođe ukazao na ekonomske izazove s kojima se EU suočava. Dugovi zemalja članica rastu, a mnoge ekonomije su pod pritiskom zbog rasta inflacije i posledica globalne pandemije COVID-19. Mađarska, sa druge strane, pokušava da izgradi svoj put kroz ekonomski razvoj koji se oslanja na radnu snagu koja je dostupna unutar zemlje. Njegova vlada promoviše strategije koje podstiču natalitet i podržavaju porodice, pokušavajući na taj način da izbegne ovisnost o migrantima.
Orban smatra da zapadne zemlje često pate od „kulture otkazivanja“ i da se fokusiraju na probleme identiteta, dok Mađarska nastavlja da se drži tradicionalnih vrednosti. Ova strategija je privukla pažnju mnogih konzervativnih političara širom Evrope, koji vide u Mađarskoj primer kako se može voditi politika koja se oslanja na nacionalne interese.
Pored političkih i kulturnih pitanja, Orban se osvrnuo i na sigurnosne aspekte vezane za migraciju. On tvrdi da su otvorene granice i nesposobnost zemalja EU da se nose sa migrantskom krizom izazvale porast nasilja i kriminala. Mađarska je, pod njegovim vođstvom, izgradila ogradu na granici sa Srbijom i Hrvatskom kako bi sprečila ulazak migranata, što se doživljava kao „rezultat hrabrosti“ u vođenju nacionalne politike.
Ove izjave Orban potvrđuju i rastući sentiment širom regiona, gde se mnoge zemlje suočavaju sa sličnim izazovima. Političke stranke u zemljama poput Italije, Švedske i Austrije, koje su na sličan način iznele kritiku prema politikama EU u vezi sa migracijom, sve više privlače podršku birača.
U konačnici, Orbanov govor odražava širi diskurs o identitetu, suverenitetu i budućnosti evropskih nacija. Njegove tvrdnje o propasti EU i spremnosti Mađarske da se odupres promenama koje ne odgovaraju njenim nacionalnim interesima donose mu podršku unutar zemlje, ali i izazivaju kritike iz drugih delova Europe. S obzirom na sve veće nesuglasice unutar EU, ovakvi komentari sigurno će i dalje biti centralna tačka političkih rasprava na kontinentu. U vreme kada se suočavamo sa mnogim globalnim izazovima, srž Orbanove poruke može se shvatiti kao poziv na promišljanje o budućnosti Evrope i njenim zajedničkim vrednostima.
