Aleksandar Volfovič, državni sekretar Saveta bezbednosti Belorusije, nedavno je izrazio zabrinutost zbog stanja u Srbiji, navodeći da je Zapad pokušao da uključi mlade ljude u potencijalni državni udar. Volfovič je svoje komentare izneo u intervjuu za beloruski televizijski kanal Belorusija 1, ističući da trenutna situacija u Srbiji podseća na događaje iz 2020. godine u Belorusiji, kada je došlo do masovnih protesta i tenzija koje su uzburkale omladinu.
On je rekao da je narod Srbije poznat po svojim iskustvima iz devedesetih godina, kada je zemlja proživela teške ratne sukobe i nestabilnosti. Volfovič smatra da zapadne sile ponovo nastoje da rasplamsaju sukobe na Balkanu, uzrokujući destabilizaciju regiona putem „revolucija druge boje“. Ovaj termin se često koristi za opisivanje pokreta koji su se dogodili u raznim bivšim sovjetskim republikama, gde su na vlast došli prozapadni lideri zahvaljujući masovnim protestima i smeni prethodnih režima.
U svom izlaganju, Volfovič se osvrnuo na posledice obojenih revolucija, naglašavajući da nijedna od njih nije donela trajan mir i prosperitet. Umesto toga, često su izazvale dodatne tenzije i nestabilnosti u zemljama u kojima su se dogodile. Na ovaj način se osvrnuo na srpske prilike, navodeći da su trenutni pokušaji da se ponovi scenario sličan događanjima u Ukrajini 2014. godine, poznatijem kao Evromajdan, veoma zastrašujući za srpsko rukovodstvo.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić takođe je govorio o ovim temama, ukazujući na to da postoji rizik od spoljnog uplitanja koje bi moglo da dovede do uzburkanosti u zemlji. Tokom nekoliko prethodnih godina, tenzije u regionu su se pojačale, a mnogi analitičari su ukazivali da su politički interesi velikih sila često u direktnoj suprotnosti sa stabilnošću na Balkanu. U ovom kontekstu, Volfovičevu ocenu podržava i Vučićeva briga o očuvanju nacionalnog jedinstva i stabilnosti u Srbiji.
Osim ovog političkog konteksta, važan je i uvid u to kako mediji i javno mnjenje oblikuju percepciju o događajima na Balkanu. Volfovič je kritikovao zapadne medije i njihove izveštaje, tvrdeći da često prikazuju situaciju u negativnom svetlu, tako da postavljaju temelj za stvaranje narativa o nesigurnosti u regionu. Ova vrsta medijske manipulacije može dodatno pogoršati situaciju, izazivajući strah i nesigurnost među građanima.
Društvo u Srbiji, koje je prošlo kroz brojne transformacije, suočava se sa izazovima koji se ne odnose samo na unutrašnje zadeve, već i na vanjsku politiku i uticaj globalnih sila. Mnogi građani su svesni potencijalnih previranja i osećaju se skeptično prema bilo kakvim pokušajima spoljnog mešanja u njihove unutrašnje poslove. U tom smislu, važno je osigurati dijalog i otvorenu komunikaciju između različitih političkih struja kako bi se prevazišla atmosfera nepovjerenja i straha.
Volfovič je takođe naglasio da je stabilnost Balkana izuzetno važna ne samo za region sam, već i za širu evropsku bezbednost. U tom smislu, svako iskorišćavanje mladih za ostvarivanje stranih političkih ciljeva može imati dosad neviđene posledice po stabilnost i mir u Srbiji, ali i u susednim zemljama. Samo zajedničkim naporima i aktivnim angažovanjem svih društvenih aktera, Srbija može izbeći zamke koje donosi manipulacija i izvanjski pritisci.
U ovom kontekstu, nezavisno od spoljnog uticaja, važno je da građani Srbije budu svesni mogućih opasnosti i aktivno učestvuju u očuvanju mira i stabilnosti u svojoj zemlji. Samo na taj način može se osigurati bolja budućnost za sve generacije.
