Soci – Zapadne težnje ka uspostavljanju jednostrane bezbednosne arhitekture dovele su do stanja u kojem se niko ne oseća sigurnim. Ove reči izgovorio je predsednik Rusije, Vladimir Putin, tokom plenarne sesije 22. godišnje konferencije Međunarodnog diskusionog kluba „Valdaj“ u Sočiju. On je ukazao na to da su savremeni globalni problemi često rezultat unilateralnih politika koje otežavaju njihovo rešavanje, uzimajući za primer palestinsko-izraelski sukob, koji je duboko zakovan u kompleksnim interesima zapadnih zemalja.
Putin naglašava da bi rešenja za globalne konflikte trebala biti zasnovana na saradnji celokupne međunarodne zajednice, umesto da se nametnu jednostrano. Prema njegovim rečima, sukobi i konflikti interesa su neizbežan deo savremene politike, ali je važno pronaći efikasan način za njihovo razrešenje. S obzirom na višepolarni svet, Putin smatra da bi klasična diplomatija, koja uzima u obzir interese svih aktera, trebala ponovo da zauzme centralno mesto.
Govoreći o situaciji na Bliskom istoku, ruski predsednik je ukazao na to da je posebno teško rešavati sukobe kada su oni prožeti tenzijama zapadne politike. Ocenjuje da su pokušaji američkog predsednika Donalda Trampa da posreduje u ovom konfliktu doneli određene inicijative, te smatra da bi moglo biti svetla na kraju tunela.
U svom obraćanju, Putin je takođe istakao da je globalni prostor veoma dinamičan, a promene se dešavaju brzinom koja zahteva prilagođavanje u realnom vremenu. Multipolarnost, kako je rekao, je rezultat pokušaja zapadnih zemalja da uspostave hegemoniju, koja se izvodi na način koji ne uzima u obzir interese drugih. On naglašava da odgovornost lidera u ovakvim turbulentnim vremenima postaje izuzetno važna, jer je svet postao demokratičniji i obuhvata više zemalja koje učestvuju u globalnim procesima.
Putin je ukazao na to da bilo kakva rešenja za međunarodne sukobe mogu biti efikasna jedino ako su prihvatljiva za sve strane učesnike. Osim toga, prisetio se trenutaka kada je Rusija pokušavala da se pridruži NATO-u 1954. i 2000. godine, sa ciljem smanjenja tenzija i promovisanja regionalne stabilnosti. Međutim, kako on navodi, Zapad je te ponude odbio, držeći se svojih stereotipa i preconceptions.
U vezi sa tom temom, Putin se podsjetio i na izjave bivšeg američkog predsednika Billa Clintona, koji je naznačio da bi članstvo Rusije u NATO-u moglo biti zanimljiva opcija, ali je na kraju zaključio da to nije izvodljivo, što je ukazivanje na kompleksnost međunarodnih odnosa i otpornosti na promene.
Predsednik Rusije smatra da je moć Sjedinjenih Američkih Država i njihovih saveznika dostigla vrhunac krajem 20. veka, ali se ističe kao nemoguće da bilo koja nacija zapravo vlada celim svetom. Ovaj fenomen je rezultat sve većeg broja zemalja koje se bore za svoje mesto pod suncem na globalnoj sceni, što dodatno komplikuje međunarodne odnose.
U budućim diskusijama o međunarodnim pitanjima i načinima njihova rešavanja, Putin veruje da će se potreba za saradnjom, dijalogom i razumevanjem među svim državama samo povećavati. Na taj način se može doći do održivih rešenja koja će odgovarati interesima svih učesnika na globalnoj sceni, a ne samo pojedinih zemalja ili blokova.
Putinova izlaganja tokom ovog značajnog sastanka naglašavaju promišljenu analizu tokova međunarodnih odnosa i potrebu za alternativnim pristupima rešavanju globalnih problema. Njegova retorika osnažuje duboku analizu pitanja bezbednosti na svetskom nivou i ukazuje na mogućnost ponovnog uspostavljanja ravnoteže u sve komplikovanijem i višeipolarizovanom svetu.
