Umetnost Nemanje Mate Đorđevića je u konstantnoj transformaciji, evoluciji, preispitivanju, sa akcentom istraživanja psihološkog, tamnog i ne uvek prijemčivog, zapisuje Dejan Vučetić, povodom izložbe „Slikarstvo nesanice“, koja će predstaviti radove ovog istaknutog umetnika mlađe, srednje generacije u novosadskoj Kulturnoj stanici „Svilara“.
Postavka koja će biti svečano otvorena sutra u 19 časova, predstavlja 15 slika i skulptura, od kojih su neki radovi nastali namenski za ovu izložbu, na kojima autor, kako piše u najavi, posvećeno beleži, gotovo u dnevničkim zapisima hroniku vremena, stanja i iskustva savremenog čoveka. U susretu s likovnim svetom Nemanje Mate Đorđevića ističe se jedna crta hermetičnosti, dubine, snažnog „zvuka“ koji je na nivou sadržinskog sloja koja poput neke zakonitosti uobličava i kreira osnovni ton likovnoj predstavi. Ona bi se mogla dočarati na primeru muzičkog dela gde dubina basa, koji prati i stvara ton u nižem registru, upotpunjuje melodiju i ritam aleternacijama, ne remeteći ih, već uobličavajući celokupnu kompoziciju.
Svet Đorđevićevih slika, smatra Vučetić, odvija se u zamahu, snažnom pokretu, uskovitlanoj energiji i u njemu nema mesta za statičnost, stišanost tonova i impresije spokoja. Motivi preneti na platna ili papir izazivaju budnost, jednu vrstu vertiga u kome svi likovni elementi bivaju udruženi s namerom da uzdrmaju, provociraju i magnetično privuku pažnju posmatrača. Umetnik smatra da mi sami kao oslonac, razaramo svet, gore nego bilo koji živi stvor. Današnje vizije sveta su na bolestan način prihvatljive u svakom obliku, pa sve do zlokobnog aspekta, koji kušamo upravo sada. Nesumnjivo je da će sve ovo preživeti seoski narodi, koji imaju unutrašnju toplinu, koji se ne udvaraju svetu.
Na izložbi, koju sa „Svilarom“, organizuje beogradsko Umetničko udruženje „Podr.um“, prisutni su veliki formati sa intenzivnim bojama i prepoznatljivom Đorđevićevom poetikom košmara. Rođen u Beogradu 1983. gde je završio slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u klasi Gordana Nikolića, ovaj umetnik pripada generaciji koja nosi iskustvo ratova, pustošenja i duhovnog razaranja. Dok je živeo i stvarao u Francuskoj, gde je na predlog Vladimira Veličkovića dobio priznanje Akademije lepih umetnosti za podstrek slikarstvu iz fonda Roux et Tronchet – francuske Akademije nauka i umetnosti, takošnji ugledni kritičar Žan-Lik Šalimo primetio je da je reč o autoru kod koga je upadljivo da se slike pojavljuju kao „noćne more“, kao posledica egzistencijalne anksioznosti.
Poput živog organizma, zaraze ili druge pošasti, Nemanja uvodi slikarski pojmovnik strahova, nemoći, mora i stvorenja koja izranjaju iz podsvesti – poput utvara, one su odomaćene u našim iskustvima. Izložba „Slikarstvo nesanice“ pruža jedinstvenu priliku da se uroni u svet Nemanje Mate Đorđevića, umetnika koji svojim delima provocira, uzdrmava i magnetično privlači pažnju posmatrača svojom posebnom poetikom košmara.
