Više javno tužilaštvo (VJT) u Beogradu objavilo je nameru da uloži žalbe na odluke sudije za prethodni postupak koju je donio Viši sud u Beogradu. Ove odluke su odbile predloge tužilaštva za određivanje pritvora prema 19 osumnjičenih za nasilničko ponašanje i napad na pripadnike Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) tokom protesta koji se održao 28. juna na Trgu Slavija.
U saopštenju iz tužilaštva istaknuto je da će žalbe biti uložene krivičnom vanpretresnom veću suda. Tužilaštvo traži da se rešenja preinače i da se osumnjićenima odredi pritvor. Tvrde da postoje posebne okolnosti koje ukazuju na mogućnost ponovnog izvršenja krivičnih dela u bliskoj budućnosti, što je dodatni razlog za strožije mere.
Svi osumnjičeni su optuženi za krivično delo nasilničkog ponašanja na sportskim priredbama ili javnim okupljanjima. Osim toga, neki od njih suočavaju se i s optužbama za napad na službeno lice dok je obavljalo svoje dužnosti.
U ovom slučaju, tužilaštvo naglašava ozbiljnost situacije, ukazujući na to da se incidenti sličnog tipa događaju sve češće tokom javnih protesta, što dodatno dovodi u pitanje sigurnost kako građana, tako i pripadnika MUP-a. Ove okolnosti su, prema tužilaštvu, dovoljne da se zatraži pritvor za osumnjičene i time se spreči mogućnost ponavljanja sličnih krivičnih dela.
Tužilaštvo podseća da je svaki pokušaj napada na službene lice ozbiljna pretnja ne samo za pojedince, već i za društvo u celini, te se mora adekvatno kažnjavati. VJT smatra da bi zadržavanje osumnjičenih u pritvoru doprinelo boljoj zaštiti javnog reda i mira i prevenciji budućih incidenata.
Protest na Trgu Slavija održan je 28. juna i bio je deo šireg talasa demostracija koje su se održavale u Beogradu i drugim gradovima Srbije u proteklim mesecima. Zbog činjenice da su protesti prešli iz mirne u nasilnu formu, situacija je postala predmet ozbiljnih rasprava u javnosti, ali i među političarima.
Vlasti su suočene s izazovom kako da obezbede pravo na slobodu okupljanja, a istovremeno i održavaju javni red i bezbednost. Oživljavanje izazova sa nasiljem na javnim okupljanjima zahteva promišljeno delovanje svih aktera u društvu.
Nakon svakog protesta, analitičari naglašavaju potrebu za dijalogom između vlasti i organizatora protesta, kao i društvene odgovornosti pojedinaca da ne pružaju podršku nasilnim ponašanjima. U institucijama se raspravlja o mogućim reformama zakonskog okvira kako bi se poboljšala zaštita javnih službenika i predupredila nasilna ponašanja.
Protesti su često sigurnosni izazov, posebno kada sa sobom nose politički naboj i kada se ne može predvideti ponašanje okupljenih. Ovi događaji često rezultiraju napetostima između demonstranata i policije, što dodatno komplikuje već krhku situaciju.
Analitičari smatraju da bi bolja komunikacija između policije i učesnika protesta mogla smanjiti broj incidenata. Na taj način, vlasti bi mogle obezbediti da se protesti odvijaju unutar zakonskih okvira, čime se istovremeno štiti pravo građana na izrazavanje svojih stavova i očuvanje javnog reda.
Tužilaštvo nastavlja rad na ovom slučaju kako bi obezbedilo pravdu i osiguralo da osobe koje su prekršile zakon snose posledice. Njihova odluka o ulaganju žalbe na presude koje su ih oslobodile pritvora naglašava ozbiljnost sa kojom je pristupljeno rešavanju ovih krivičnih dela, a očekivanja su usmerena ka postizanju odgovarajuće pravde za sve uključene strane.
