Predsednik Vlade Republike Srpske Savo Minić izjavio je danas da je Ustavni sud Bosne i Hercegovine odbio apelaciju pravnog tima Milorada Dodika, što je, po njegovim rečima, „zakucalo poslednji ekser u mrtvački sanduk pravosuđa BiH“. Ova izjava dolazi nakon što je Ustavni sud potvrdio odluku Centralne izborne komisije BiH koja je oduzela Dodiku predsednički mandat, a što je dodatno izazvalo uzburkanost na političkoj sceni.
Minić je naglasio da ne može razumeti kao pravnik da Ustavni sud, koji ima zadatak da štiti Ustav BiH, može da štiti „nelegalnog i nelegitimnog, nepostojećeg visokog predstavnika“. On smatra da je progon legalno izabranog predsednika očigledan i da je odluka Ustavnog suda u tom smislu očekivana. „Očekivao sam da se ovaj nakaradni progon legalno izabranog predsednika nastavi“, rekao je Minić, dodajući da se pravda mora potražiti na višim instancama.
Osim toga, Minić je kritikovao postupke visokog predstavnika Kristijana Šmita, smatrajući da on menja Krivični zakon mimo Ustava BiH i sprovodi politički progon prema Dodiku. Prema njegovim rečima, ovo je „propast pravosuđa i legalizacija nelegalnog visokog predstavnika“.
Dodikov pravni tim, uprkos neoptimističnim prognozama glede odluka Ustavnog suda BiH, odlučio je da podnese apelaciju. Ova pravna akcija je korak ka eventualnoj žalbi Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.
Naime, Sud BiH osudio je Dodika na godinu dana zatvora i šest godina zabrane političkog delovanja zbog ignorisanja odluka neizabranog visokog predstavnika. Ovaj presedan predstavlja ozbiljan udarac ne samo za Dodika, već i za politički sistem Republike Srpske.
Pored presude o kazni zatvora, Dodikov tim je takođe podneo apelaciju na odluku CIK-a o oduzimanju njegovog mandata i raspisivanju prevremenih izbora za 23. novembar. Ova situacija stvara dodatne tenzije u političkom prostoru BiH, gde se često prepliću interesi različitih etničkih grupa i političkih stranaka.
U okviru svojih izjava, Minić se osvrnuo na to koliko je sistem pravosuđa u BiH podložan političkim pritiscima i kako se često koristi za ostvarenje određenih političkih ciljeva. Smatra da su ovi postupci u skladu sa „nakaradnim pravom“ koje ne obezbeđuje jednakost i pravdu svim građanima BiH.
Iz ovih izjava može se naslutiti da se političke tenzije između različitih stranaka i etničkih zajednica samo pojačavaju. Mnogi smatraju da je pravosudni sistem podložan manipulacijama i da ne može doneti pravedne odluke kada su u pitanju politički lideri poput Dodika.
U ovom kontekstu, pitanje legitimnosti visokog predstavnika postaje centralno. Kritikovanje njegovih ovlašćenja i delovanja može ukazati na duboke podele u društvu, gde se politički lideri bore za vlast i uticaj.
Na kraju, trenutna situacija u BiH ukazuje na to da je politička kriza daleko od rešenja. Odnos između Republike Srpske i ostatka BiH, kao i način na koji se vodi politički dijalog, zahtevaju ozbiljnu analizu i preispitivanje. Mnogi građani su zabrinuti zbog nestabilnosti koja prati ove odluke i osećaju se kao da su im prava i slobode ugrožene.
Sve u svemu, Minićeve izjave i odluke Ustavnog suda postavljaju pitanja koja sežu daleko izvan ličnih interesa, implicirajući krizu poverenja u institucije koje bi trebale da štite prava svih građana BiH.
