Rastuće temperature mora imaju značajan uticaj na globalni ekosistem, uključujući osetljive koralne grebene i privredne sektore poput ribarstva. Dugoročne posledice ovih promena su zabrinjavajuće i uključuju jače oluje, porast nivoa mora, kao i učestalije i intenzivnije požare.
Kristofer Merčant, istraživač sa Univerziteta u Redingu, u svojoj studiji koju je objavio u časopisu Environmental Research Letters, koristi slikovitu analogiju da bi objasnio fenomen zagrevanja okeana. Lagano zagrevanje tokom osamdesetih godina, koje je iznosilo samo 0,06 stepeni Celzijusovih po deceniji, danas se dramatično promenilo na 0,27 stepeni po deceniji, što predstavlja više od četiri puta veće ubrzanje. Ova studija koristi satelitske podatke započete 1985. godine kako bi pratile promenu u brzini zagrevanja površinskih voda.
Merčant ističe da ovo ubrzanje pokazuje ne samo neviđene temperature mora tokom protekle dve godine, već i ekstremne vremenske događaje kao što su oluje koje su pogodile različite delove sveta. U periodu od 2023. do 2024. godine, temperature svetskih okeana su zabeležile rekordne nivoe sa čak 450 uzastopnih dana povišenih temperatura, što je dovelo do intenzivnih uragana koji su izazvali velike katastrofe.
Iako se deo ovog viška toplote može pripisati prirodnom fenomenu El Nino, koji zagreva tropske vode Pacifika, istraživači su otkrili da 44% viška toplote dolazi zbog ubrzanog zagrevanja okeana. Rastuće temperature nemaju samo direktan uticaj na ekosisteme, već i šire posledice za ljudske zajednice i ekonomije. Na primer, koralni grebeni, koji su ključni za staništa mnogih morskih vrsta, već trpe usled promene temperature i kiselosti vode, što dovodi do beljenja korala i gubitka biodiverziteta.
U privrednom smislu, ribarstvo se suočava s izazovima usled promene migracija riba i smanjenja populacija. Mnogi ribari zavise od stabilnih ekosistema kako bi obezbedili održivost svojih poslovanja. Pored toga, porast nivoa mora direktno utiče na obalne zajednice, ugrožavajući njihove živote i imovinu.
Da bi se umanjili negativni uticaji ovih klimatskih promena, neophodni su hitni i značajni koraci prema smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte i smanjenju potrošnje fosilnih goriva. Merčant upozorava da, ako se ne preduzmu adekvatne mere, okeani bi mogli da se zagrevaju još brže u narednih 20 godina, što bi dovelo do još ekstremnijih klimatskih uslova i katastrofa.
„U slučaju da se ovaj sumorni scenario ostvari, očekujem da će klimatske promene dostignuti vrhunac onoga što nam predviđaju klimatski modeli“, tvrdi Merčant. Ove reči jasno ukazuju na ozbiljnost situacije i potrebu za proaktivnim pristupom globalnim promenama klime.
Kako svet i dalje beleži pad temperature u okeanima, svi indikatori sugerišu da bi trebalo da se preduzmu hitne mere kako bismo sprečili dalja neprijatna iznenađenja izazvana klimatskim promenama. Neke od preporuka uključuju prelazak na obnovljive izvore energije, povećanje efikasnosti korišćenja resursa i donošenje politika koje favorizuju održivu proizvodnju i potrošnju.
U svetlu ovih informacija, važno je da šira javnost, kao i donosioci odluka, postanu svesni trenutne situacije i prihvate odgovornost za očuvanje planeta za buduće generacije. Ova studija upozorava na hitnost situacije i poziva na zajednički napor da se odgovori na jednu od najvećih pretnji današnjice — klimatske promene.
