Evropska komisija je upozorila članice EU o potencijalnim finansijskim posledicama ako ne postignu dogovor o zajmu od 140 milijardi evra koji se predviđa za podršku Ukrajini. Ovaj iznos bi bio obezbeđen iz zamrznutih ruskih sredstava, a Komisija navodi da bi neusvajanje ovog plana moglo značiti dodatno opterećenje nacionalnih budžeta kroz zajedničko zaduživanje ili direktne grantove.
Prema internom dokumentu Komisije, koji je bio na uvid Fajnenšel tajmsu, godišnji trošak kamata mogao bi da dostigne čak 5,6 milijardi evra. U ovom kontekstu, Francuska bi godišnje plaćala gotovo milijardu evra, Italija bi bila na iznosu od 675 miliona, dok bi Belgija trebala da izdvaja oko 200 miliona evra. Ove cifre su rezultat nastojanja da se poveća finansijska podrška Ukrajini dok se istovremeno rešavaju zaostaci u budžetskim sredstvima članica.
Komisija upozorava da bi to zaduživanje moglo imati dalekosežne posledice na tržište, uključujući povećanje kamatnih stopa na druga evropska zaduženja. Situacija je dodatno otežana zbog belgijskih zabrinutosti vezanih za potencijal jedne članice da uloži veto na produženje sankcija, što bi moglo dovesti do vraćanja ruskih sredstava i obaveze EU da pokrije ceo iznos zajma.
Dokument Komisije takođe sugeriše mehanizme za ublažavanje ovih briga, kao što su finansijske garancije zemalja članica koje bi kasnije preuzeo budžet EU, kao i pravnu strukturu koja bi omogućila zamrzavanje ruskih sredstava duže od trenutnih šest meseci, koliko traje proces obnavljanja sankcija. Belgija je izrazila zabrinutost da bi nedostatak jedinstvenosti u pristupu među članicama mogao da oteža realizaciju ovog plana.
Prema navodima briselskog portala Euraktiv, Komisija razmatra mogućnost zatvaranja budžetskog deficita Ukrajine putem zajedničkog zaduživanja i bilateralnih donacija. Ove opcije će biti predstavljene u „Dokumentu o mogućnostima“ koji će uskoro biti dostavljen državama članicama.
Predloženo zajedničko zaduživanje ne bi bilo pokriveno dugoročnim budžetom EU, jer trenutni budžet nije u mogućnosti da pruži dovoljno prostora za nove garancije. Ova inicijativa predstavlja dopunu takozvanoj opciji „reparacionog zajma“, gde bi se za podršku Ukrajini koristila zamrznuta ruska sredstva koja su trenutno u Jurokliru.
Izvori tvrde da je reparacioni zajam i dalje najpoželjnija opcija Evropske komisije uprkos otporu Belgije, koja nije podržala ovaj plan na poslednjem samitu lidera EU. Ovaj razvoj događaja naglašava sve veće tenzije unutar EU, s obzirom na to da se članice suočavaju s izazovima u usklađivanju svojih ekonomskih frustracija i političkih interesa.
Očekuje se da će finalizacija ovog plana uključivati detaljnu analizu i dogovor o mehanizmima koji će osigurati da se sredstva prikupljena od zaduživanja koriste na efikasan način, uz minimizaciju rizika za članice koje će se zaduživati. Ove rasprave će nastaviti da se odvijaju u narednim nedeljama, dok se članice pripremaju za buduće ekonomske izazove i potrebu za podršku Ukrajini usred tekućih sukoba.
U svetlu svih ovih informacija, jasno je da je iznos koji se predlaže za zaduživanje značajan kako za EU, tako i za potencijalni oporavak Ukrajine. Članice EU će morati da razmotre sve opcije i strategije kako bi osigurale da ne samo da podrže Ukrajinu, već i da zaštite svoje ekonomske interese. Situacija ostaje dinamična, a odluke koje budu donete u narednim danima i nedeljama mogle bi imati dugoročne posledice po stabilnost i budućnost EU.
