Predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović izjavio je na svečanosti povodom obeležavanja 130 godina postojanja i rada saveza da je u Srbiji aktivno 5.000 zadruga, od kojih je 3.000 poljoprivrednih, a među kojima 62% čine zemljoradničke zadruge. Ova činjenica ukazuje na značaj zadružnog pokreta za srpsku poljoprivredu i ekonomiju u celini.
Mihailović je istakao potrebu za boljim pristupom tržištu kapitala, naglasivši da su zadruge u minulom periodu iscrpele svoje akumulacije usled raznih izazova sa kojima su se suočavale. U tom smislu, predložio je da se otvori fond za finansiranje zadruga, naglašavajući da nije bitno kako će se taj fond zvati, već da se zadrugama obezbedi potrebna finansijska sredstva.
„Naš predlog je da taj fond bude na republičkom nivou, bez kamata, i da prati ciklus proizvodnje. To znači da ako voćka rađa u trećoj godini, fond bi imao grejs period koji traje do prve zarade,” rekao je Mihailović. Ova vrsta podrške mogla bi značajno unaprediti rad zadruga i omogućiti im da se lakše nose sa izazovima na tržištu.
Pored toga, Mihailović je naglasio značaj izgradnje skladišnih i preradnih kapaciteta u zadružnom vlasništvu, što bi, kako je naveo, bilo isplativije nego da se pojedinci registruju kao gazde. Efikasnost ovakvog pristupa se ogleda u boljoj organizaciji i zajedničkom korišćenju resursa, što pruža konkurentsku prednost.
„Finalizacija proizvoda je ključna za zadrugu. Ona predstavlja kontinuirani, finalni zadružni proizvod koji je sertifikovan, marketinški obrađen i lepo upakovan. Ako pronađe put izvoza, to je ključ uspeha,” dodao je Mihailović, naglašavajući značaj tržišne orijentacije i prilagođavanje potrebama kupaca.
Takođe, istakao je da je važno raditi na promociji zadruga i zapošljavanju stručnih kadrova. Kvalitetna radna snaga je neophodna za očuvanje i unapređenje zadružnog sistema, što može doprineti daljoj stabilizaciji i rastu ovog sektora. Polovina ukupnog broja poljoprivrednih zadruga nalazi se u Centralnoj Srbiji, dok druga polovina pripada Vojvodini, što zahteva diferenciran pristup razvoju u različitim regionima.
Tradicija od 130 godina Zadružnog saveza Srbije, kao i više od 170 godina zadrugarstva, služi kao podsticaj za dalji razvoj i unapređenje ovog modela organizacije. „To je poruka da imamo tradiciju, sadašnjost i budućnost,“ rekao je Mihailović za Tanjug, naglašavajući važnost kontinuiteta i evolucije u zadružnom radu.
U zaključku, Mihailović je naglasio da budućnost zadruga zavisi od sposobnosti da se adaptiraju tržištu i unaprede svoje poslovne modele. Ovaj događaj ne samo da obeležava dugu tradiciju zadrugarstva u Srbiji, već i poziva na akciju za unapređenje i jačanje ovog sektora koji može značajno doprineti razvoju srpske ekonomije. Njegovi komentari su podstakli razmišljanje o potrebi za većim investicijama, inovacijama i boljim upravljanjem resursima kako bi se osigurala održivost i konkurentnost zadruga u budućnosti.
Zadruge, kao oblik organizovanog ekonomskog delovanja, imaju potencijal da značajno utiču na unapređenje poljoprivrede i životnih standarda u ruralnim sredinama, stoga je od suštinske važnosti da se nastavi sa radom na njihovom jačanju i podršci, kako bi se iskoristili svi njihovi potencijali.
