U Crnoj Gori je, prema podacima Uprave za statistiku (Monstat), tokom prošle godine pravosnažno osuđeno 97 maloletnika zbog različitih krivičnih dela. Ovi podaci ukazuju na zabrinjavajući trend kada je reč o maloljetničkoj delikvenciji i ukazuju na potrebu za hitnim društvenim i pravnim intervencijama.
Maloletnici su najčešće počinili krivična dela koja se odnose na povrede protiv imovine, što uključuje krađe, vandalizam i slične delikte. Ovo može biti rezultat više faktora, uključujući socioekonomske uslove, porodične odnose i uticaj vršnjaka. Kriminalna delikvencija među mladima često se smatra posljedicom složenih socijalnih problema, a stručnjaci naglašavaju važnost prevencije i edukacije kako bi se smanjio broj mladih koji se upuštaju u kriminalne aktivnosti.
Osim prekršaja protiv imovine, zabeležen je i broj maloletnika osuđenih za teža krivična dela, uključujući dela protiv života i tela. Ukupno 17 maloletnika je osudjeno za takva dela, što ukazuje na ozbiljnost situacije. Ova krivična dela često izazivaju strah i zabrinutost u zajednici, navodeći na razmatranje pitanja sigurnosti i zaštite građana, posebno u urbanim sredinama gde je stopa kriminala obično viša.
Uprava za statistiku je ukazala na to da je broj osuđenih maloletnika u stalnom porastu, što može biti znak nedovoljno efikasne prevencije ili rehabilitacije. Mnoge organizacije i stručnjaci za društvenu politiku pozivaju na širu saradnju između institucija koje se bave maloletničkom delikvencijom — od škole, policije, do sudova i socijalnih službi. Ovakav integrisani pristup mogao bi pomoći u boljem razumevanju problema i pružanju adekvatne podrške mladima koji su na rubu kriminalnih aktivnosti.
Osim direktnih kazni, ukazano je i na potrebu za obrazovnim programima koji će pomoći mladima da razumeju posledice svojih postupaka. Kroz različite obuke i radionice, mladi mogu naučiti kako da konstruktivno rešavaju konflikte i razviju empatične stavove prema drugima. Na ovaj način, moguće je smanjiti mogućnost ponovnog uključivanja u kriminalne aktivnosti.
Stručnjaci takođe ističu značaj porodične podrške u ovoj situaciji. Mnogi od ovih maloletnika dolaze iz problematičnih porodičnih sredina, što dodatno otežava njihovu reintegraciju u društvo. Posvećenost porodica, kao i jačanje komunikacije između roditelja i dece, ključni su faktori u prevenciji kriminalnog ponašanja među mladima.
Država može igrati značajnu ulogu u rehabilitaciji maloletnika kroz programe usmerene na socijalizaciju i reintegraciju. Kroz radne i obrazovne programe, kao i savetodavne usluge, maloletnici bi mogli dobiti priliku da se razvijaju u pozitivnom pravcu i izbegnu ponovni susret sa pravosudnim sistemom.
Rešenje problema maloljetničke delikvencije zahteva angažman svih sektora društva, uključujući lokalne zajednice, nevladine organizacije, obrazovne institucije i organe vlasti. Samo zajedničkim snagama može se stvoriti okruženje koje će omogućiti mladima da postanu odgovorni i produktivni članovi društva.
U svetlu ovih podataka, neophodno je povećati svest o značaju prevencije i ranog delovanja. Rad na prevenciji maloljetničke delikvencije ne bi trebao biti isključivo zadatak države; svakako, cela zajednica treba da se uključi u ovaj proces. Kroz edukaciju, podršku i zajednički rad, moguće je stvoriti sigurnije i zdravije okruženje za sve građane.
