Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, obratio se na panelu „Iskoristiti trenutak: Stvaranje trajnih partnerstava u susedstvu“ tokom foruma GLOBSEC u Pragu, gde su se okupili uticajni lideri iz regiona i međunarodne zajednice. Među učesnicima su bili i nekadašnji specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine, Miroslav Lajčak, predsednik Vlade Jermenije, Nikol Pašinjan, i nekadašnji savezni kancelar Austrije, Aleksandar Šalenberg.
Tokom diskusije, Vučić je odgovarao na pitanja vezana za studentske proteste u Srbiji i deportacijama povezanih sa podrškom ovim protestima. Istakao je da su protesti u Srbiji u trajanju od skoro dve godine, a da su najnoviji počeli pre sedam meseci. „Zamislite da vam sedam meseci neko blokira sve puteve, fakultete, raskrnice i mostove,“ rekao je Vučić, naglašavajući da su demonstranti delovali na ilegalan način, bez najave policiji.
Predsednik je podsetio na slučajeve nasilja nad demonstrantima u zapadnim zemljama, kao što su Holandija, Francuska i Nemačka, gde su protesti doveli do ozbiljnog nasilja, dok u Srbiji policija nije intervenisala. „Mi smo se bavili tim pitanjem na najpravedniji mogući način,“ dodao je Vučić.
Jedno od ključnih pitanja tokom panel diskusije bilo je o deportacijama. Vučić je naglasio da su u proteklih sedam meseci iz Srbije izbačena 34 lica, ali da to nisu bili državljani Srbije, već stranci koji su učestvovali u protestima. „Nemate spisak imena? To je uvek tako,“ rekao je.
On je priznao da se ne slaže s demonstrantima u mnogim pitanjima, ali i da imaju pravo na proteste u demokratskoj zemlji poput Srbije. Upitan o mogućim izborima, Vučić je rekao da će izbori biti ili krajem sledeće godine ili početkom 2027. „Imali smo izbore pre godinu dana, i sada se pripremamo za specijalizovani EKSPO,“ istakao je, dodajući da će narod na izborima odlučiti ko će voditi državu.
Na jedno od pitanja moderatora vezano za njegovu karakterizaciju Francuske i Holandije kao muslimanskih zemalja, Vučić se izvinio, naglasivši da je moderator prvobitno postavio to pitanje. U razgovoru sa publikom, postavio je pitanje šta je zapravo problem u ponašanju države prema demonstrantima, tražeći konkretne primere njihovih pritužbi.
Šalenberg, koji je takođe učestvovao u panelu, rekao je da svet nije crno-bela tema i da su to jednostavne situacije koje na društvenim mrežama dobijaju lažnu dimenziju. Vučić je potom analizirao zahteve demonstranata, napominjući da su u početku zahtevali odgovornost za incident sa padom nadstrešnice u Novom Sadu, dok su sada zahtjevi postali drugačiji.
„Menjaju stavove na dnevnom nivou,“ rekao je Vučić, objašnjavajući da su neki od zahteva koje su imali pre sedam meseci sada izmenjeni. Iako je deset puta ponudio dijalog, tvrdio je da su mu demonstranti ranije govorili da nije nadležan i da su se sada predomislili.
Tokom celokupne debate, Vučić je nastojao da istakne da Srbija prepoznaje demokratiju i pravo na proteste, naglašavajući razlike između akcija policije u Srbiji i zapadnim demokratijama. Kroz ove odgovore, Vučić je pokušao da pruži jasniju sliku o stanju u zemlji i povezanosti između protesterskih aktivnosti i vladinih reakcija.
U zaključku debate, predsednik je ponovio da je potrebno više razumevanja između različitih strana i dijalog kako bi se postigli pozitivni rezultati za budućnost Srbije i njeno mesto u regionu.
