Predsednik Srbije Aleksandar Vučić današnjim prisustvom obeležavanju Dana sećanja na žrtve zločina genocida NDH u koncentracionom logoru Jasenovac i njegovom najvećem stratištu Donjoj Gradini, pokazuje posvećenost očuvanju sećanja na tragične događaje iz prošlosti. Skupu, koji se održava u značajnom simboličkom mestu, pridružuje se i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, što dodatno naglašava zajedničku odgovornost Srbije i Republike Srpske da upravljaju sećanjem na teška stradanja.
Prema navodima iz pres službe predsednika Srbije, program obeležavanja uključuje polaganje venaca na grobnom polju „Topole“, gde je služen parastos žrtvama. Ovaj ceremonijal je važan momenat za izražavanje poštovanja prema onima koji su stradali, a na platou pored grobnog polja predviđena su i zvanična obraćanja. Ova godišnjica se zajednički obeležava od strane vlada Srbije i Republike Srpske kako bi se osigurala kolektivna memorija o stradanjima koja su prouzrokovana ustaškim zločinima.
Koncentracioni logor Jasenovac, otvoren tokom Drugog svetskog rata, postao je simbol jednog od najstrašnijih poglavlja u istoriji Balkana. Prema podacima koje pruža Spomen-područje Donja Gradina, u ovom zloglasnom logoru je tokom rata stradalo oko 700.000 ljudi. Ovo uključuje 500.000 Srba, 40.000 Roma, 33.000 Jevreja i 127.000 antifašista. Ove brojke oslikavaju razmere zločina koji su se desili, kao i bol koju su porodice tih žrtava i zajednice pretrpele.
Važno je naglasiti da su među žrtvama bili i deca. U Jasenovcu je stradalo oko 20.000 dece, što dodatno ukazuje na brutalnost sistema koji je imao za cilj istrebljenje određenih etničkih grupa. Zbog svega ovoga, 27. april zvanično je proglašen Danom žalosti od strane vlade Republike Srpske, u čast sećanja na žrtve ustaškog genocida koji se odvijao nad Srbima, Jevrejima i Romima u periodu od 1941. do 1945. godine. Ova odluka je još jedan dokaz potrebe da se sećamo istorijskih lekcija kako bismo sprečili slične tragedije u budućnosti.
Dan sećanja nije samo prilika da se evociraju uspomene na one koji su nastradali, već i način da se osvetli značaj suočavanja sa prošlošću. U ovom kontekstu, jasan je poziv na jedinstvo svih koji se protive zlu, nepravdi i genocidu. Osećaj solidarnosti i zajedništva u obeležavanju takvih dana može doprineti jačanju društvene kohezije i razumevanja među narodima.
S obzirom na aktuelne tenzije i izazove na Balkanu, obeležavanje ovakvih dana postaje i pitanje identiteta i nacionalne svesti. Profesori, istoričari i aktivisti često ističu važnost edukacije o ovim temama kako bi se buduće generacije naučile vrednostima mira, tolerancije i poštovanja ljudskih prava.
Ove ceremonije imaju i simboličku težinu, jer podsećaju na to da se stradanja ne smeju zaboraviti i da je važno raditi na pomirenju među narodima. Bez obzira na političke razlike, sećanje na žrtve genocida u Jasenovcu produkcira jedinstveno mesto gde se može stvoriti platforma za dijalog i razumevanje.
Kroz srpsku i republičku perspektivu, ova godišnjica postaje i prilika za osnaživanje identiteta i zajedničkih vrednosti. Posebno u svetlu savremenih izazova, od osnovne je važnosti razvijati strategije koje bi osnažile kulturu sećanja i ojačale kapacitete za suočavanje s prošlošću.
Osvrt na Jasenovac i Donju Gradinu predstavlja obavezu prema žrtvama, ali i prema budućim generacijama, kako bi se obezbedila sigurnija i pravednija budućnost. Ovi događaji nas pozivaju da se borimo protiv svakog oblika diskriminacije i nasilja, čime možemo doprineti globalnom miru i stabilnosti.
