Miloš Vučević, predsednik Srpske napredne stranke (SNS) i savetnik predsednika Srbije, izjavio je da je najvažnije što se general Nebojša Pavković vratio u Srbiju. Pavković je nekadašnji komandant Treće armije Vojske Jugoslavije i šef Generalštaba, a njegov povratak doživljava se kao simbol ponosa. Vučević je istakao da su se dve velike ličnosti iz ratnog perioda vratile, te da to pokazuje odnos prema državi i ratnim saborcima.
On je kritikovao prethodne vlasti zbog njihovog stava prema ratnim komandantima, ističući da je pre 2012. godine postojala tendencija da se ti ljudi prepuštaju drugima bez obzira na njihove doprinose. Vučević se osvrnuo na činjenicu da su mnogi ratni komandanti, umesto da budu poštovani i zaštićeni, bili izloženi pritiscima, što je ostavilo dugotrajne posledice na njihove porodice i na društvo u celini. Prema njegovim rečima, ova praksa je „pogubna“.
General Pavković je ispunio 22 godine u finskom zatvoru zbog optužbi za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine, koje mu je izrekao Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju (ICTY). Njegovo oslobađanje usled zdravstvenih problema, kako je naglašeno, bilo je rezultat zahtevane intervencije Vlade Srbije, koja je željela da mu obezbedi povratak. Vučević je dodao da je veoma važna podrška koju su mu pružili ministar Vujić, premijer Macut i predsednik Vučić, koji su se aktivno angažovali u tom procesu.
General Pavković, tokom NATO agresije 1999. godine, bio je na čelu Treće armije Vojske Jugoslavije, koja je delovala na prostorima Kosova i Metohije. Njegovo vođenje u tom teškom periodu ostavilo je značajan trag u istoriji modernih sukoba na Balkanu.
Vučević se osvrnuo i na aspekt odgovornosti prema budućim generacijama, ističući da je važno ostaviti jasnu poruku o vrednostima koje se moraju poštovati. On je naglasio da je važno podsticati mlade da cene doprinos onih koji su branili zemlju, a ne da budu prema njima indiferentni. Njegova kritika je usmerena na to kako je prethodna vlast pristupala ovim pitanjima, tvrdeći da su mnogi likvidirani ili progonjeni, a njihovi doprinosi zaboravljeni.
Vučević je pozvao javnost da se ne zab forgeti na sve ono što su ovi ljudi učinili za zemlju, ističući da je važno ostati utemeljen na čvrstim vrednostima i razumeti značaj takvih figura u srpskoj istoriji. On manifesta svoju podršku i javno izražava solidarnost sa Pavkovićem i drugim ratnim veteranima, govoreći o potrebi za tim da ih društvo pruži podršku umesto da ih stigmatizuje.
Na kraju, Vučević je apelovao na sve da budu svesni manipulacija koje se dešavaju u društvu, te da ne naseduju na prevaru. Njegove reči su bile jasna upozorenja da se s prošlosti ne sme se mašiti, te da je potrebno učiti iz istorije kako bi se osigurala bolja budućnost.
Izrazio je i zahvalnost prema onima koji su bili uključeni u proces Pavkovićevog oslobađanja, ukazujući na važnost zajedništva i podrške među članovima društva. Vraćanje generala Pavkovića nošenje je poruka o snazi, postojanosti, ali i potrebi za pravdom, ne samo za pojedince, već i za celu naciju.
Vučević je, stoga, naglasio važnost nacionalnog jedinstva i ponosa u ovim trenucima, verujući da povratak generalu Pavkoviću može da inspiriše nove generacije da se bore za svoju zemlju i njene vrednosti. U svetu gde se često zaboravlja na historiju, ovaj događaj može biti podsticaj za preispitivanje identiteta i kako se tretiraju heroji i vođe u društvu.
