Tropske temperature koje su se pojavile već u prvim danima juna, zajedno sa visokim UV indeksom, imaju značajan uticaj na voće i useve širom Srbije. Stručnjaci ukazuju na to da ovakvi klimatski uslovi predstavljaju dodatni stres za biljke koje su se već suočile sa prolećnim mrazevima.
Na mnogim područjima, prinos je znatno smanjen, kako kod koštičavog, tako i kod jabučastog voća. Ovo je često rezultat kasnih prolećnih mrazeva koji su oštetili biljke u fazi cvetanja. S obzirom na to da trenutne visoke temperature i promenljive vremenske prilike dodatno pogoršavaju situaciju, stručnjaci naglašavaju važnost pravilne brige o biljkama kako bi se što bolje oporavile od stresa.
Miloš Vujisić, inženjer agronomije, ističe da bi proizvođači trebali da izbegavaju nekontrolisanu upotrebu hemijskih tretmana. Umesto toga, on savetuje korišćenje biostimulatora koji mogu značajno pomoći biljci da se oporavi od stresa uzrokovanog ekstremnim uslovima. Takođe upozorava na opasnosti kompleksnih tretmana sa više pesticida, koji mogu dovesti do oštećenja lišća i smanjenja prinosa.
Uprkos izazovima sa kojima se poljoprivreda suočava, postoje i rešenja koja mogu pomoći u adaptaciji na savremene klimatske uslove. Ključ opstanka proizvodnje, prema Vujisiću, leži u znanju, pravom savetovanju i stalnom praćenju promena u prirodi. Saradnja sa stručnjacima postaje neophodna kako bi se osiguralo zdravlje biljaka i ostvarili željeni prinosi.
Povećane temperature i nagli vremenski obrti često dovode do nepoželjnih efekata na bilje. Stručnjaci upozoravaju da je važno da se proizvođači usmere na prilagođavanje svojih praksi novim klimatskim uslovima, kao i da izbegnu improvizaciju kada je u pitanju prihrana i zaštita biljaka.
Na nekim mestima, agrarni stručnjaci primećuju da se bilje ne oporavlja tako lako kao ranije, a to može dovesti do smanjenja prinosa u narednim sezonama. Uloga biostimulatora postaje sve važnija, jer pomažu u ublažavanju stresa izazvanog klimatskim promenama, te su ključno oružje u borbi protiv negativnih uticaja.
U tom smislu, preporučuje se postepeno jačanje biljaka pre nego što se pređe na bilo kakve hemijske tretmane. Vujisić naglašava da je ključno omogućiti biljkama da se prvo oporave i ojačaju, kako bi se smanjila potreba za intenzivnim tretmanima zaštite. To ne samo da doprinosi boljim prinosima, već i očuvanju ekosistema.
S obzirom na trenutne izazove i promene u klimatskom sistemu, proizvođači su pozvani na edukaciju i adaptaciju. Ključni faktor uspeha leži u razumevanju kako novi klimatski uslovi utiču na bilje i u pravilnom planiranju agrotehničkih mera.
S obzirom na globalne klimatske promene, čini se da će ovakvi slučajevi postati sve češći, a poljoprivrednici će morati da usvoje inovativne pristupe kako bi se prilagodili novim izazovima. Uloga stručne zajednice biće od vitalnog značaja u ovoj borbi za stabilizaciju i opstanak poljoprivrede u Srbiji.
Sa obzirom na ovo, veoma je važno održavati dobru komunikaciju između proizvođača i agrarnih stručnjaka, kako bi se što brže i efikasnije odgovaralo na sve izazove koje pred nas postavlja savremena klima. U suštini, jedini način da se obezbedi sigurnost u proizvodnji hrane je usmeravanje na nauku, adekvatno saveti i stalno prilagođavanje novim uslovima.
