Jedan od 19 zdravstvenih radnika koji su dobili ugovore za rad u Srbiji je i medicinski tehničar Luka Jovčić. On će, zajedno sa suprugom Zoricom i sinom Đorđem, nakon boravka u Nemačkoj, živeti u Nišu i raditi u Klinici za infektivne bolesti tog grada. Na ceremoniji dodele ugovora, Jovčić je istakao da su, nakon više godina provedenih u inostranstvu, on i njegova supruga odlučili da se vrate u svoju domovinu jer veruju u sigurnu budućnost koju Srbija danas nudi.
„Želimo da izrazimo iskrenu zahvalnost državi Srbiji, našem predsedniku, ministru zdravlja i Kancelariji za saradnju sa dijasporom koji su omogućili uslove da svoju budućnost gradimo ovde. Najveći razlog našeg povratka je naša beba. Želimo da odrasta u svojoj zemlji, okružena porodicom, svojim narodom i našom tradicijom. Uvereni smo da Srbija danas može da pruži stabilnost, sigurnost i prilike za jedan lep i uspešan život,“ rekao je Jovčić.
On je takođe istakao da su zdravstveni radnici ponosni što će znanje i iskustva stečena u inostranstvu moći da primene u srpskom zdravstvenom sistemu. „Verujem da ćemo svojim radom doprineti kvalitetnijoj i jačoj zdravstvenoj zaštiti svih građana Srbije. Poželeo bih da se zahvalim svima koji su nam omogućili povratak i rad u našoj zemlji,“ dodao je.
Pored Jovčića, tu je i specijalista internističke onkologije dr Aleksandar Gavrić, koji će nakon rada u Nemačkoj nastaviti profesionalnu karijeru u Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije. On je naglasio da je glavni razlog njegovog povratka nostalgija za porodicom i prijateljima, kao i želja da stečena znanja primeni u lečenju i dijagnostici onkoloških bolesnika u Srbiji.
„Hteo bih da zahvalim predsedniku Aleksandru Vučiću, ministru zdravlja Zlatiboru Lončaru i Kancelariji za dijasporu koji su nam omogućili da ponovo radimo u zdravstvenom sistemu naše zemlje,“ izjavio je Gavrić.
Grupa od 19 zdravstvenih radnika, koja se nakon godina rada u Nemačkoj, Švedskoj, Italiji, Francuskoj, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Malti i Crnoj Gori vratila u Srbiju, biće raspoređena u razne zdravstvene centre, bolnice i domove zdravlja širom zemlje. Ovi radnici će moći da rade u Ćupriji, Vrbasu, Titelu, Nišu, Sjenici, Paraćinu, Borči, Ribarскoj banji i drugim gradovima, čime će značajno doprineti unapređenju zdravstvenog sistema u Srbiji.
Ovakvi povratci stručnjaka iz dijaspore mogu imati pozitivan uticaj na srpski zdravstveni sistem. Njihovo iskustvo i znanje mogu da doprinesu poboljšanju kvaliteta i dostupnosti zdravstvene zaštite za sve građane. U poslednjim godinama, Srbija je prepoznala važnost povratka svojih stručnjaka, što je dovelo do značajnih promena i poboljšanja u zdravstvu.
Osim toga, ovaj trend povratka zdravstvenih radnika može da podstakne i druge mlade ljude da se vrate u Srbiju i doprinesu razvoju zemlje. Ljudi poput Jovčića i Gavrića predstavljaju inspiraciju za mnoge, pokazujući da se uz zajednički trud i podršku države, može izgraditi bolja budućnost.
Na kraju, povratak ovakvih profesionalaca ne znači samo revitalizaciju zdravstvenog sistema, već i jačanje zajednice i poboljšanje kvaliteta života. Srbija teži ka stvaranju boljih uslova za život svojih građana, i to putem povratka stručnih lica koja donose sa sobom vredna iskustva i znanja. Ova situacija može postati osnova za jaču i otporniju budućnost Srbije, u kojoj će zdravstvo biti dostupnije i efikasnije za sve.
