U Srbiji se proleće donosi neočekivane vremenske prilike koje značajno utiču na poljoprivredu, posebno na voćarsku proizvodnju. Prolećni sneg i zimske temperature izazivaju ozbiljne brige među voćarima. Ove nepovoljne vremenske okolnosti već su se odrazile na rod kajsija, a stručnjaci upozoravaju da bi se slična sudbina mogla dogoditi i drugim voćnim kulturama.
Voćari u Milutovcu, malom selu poznatom po voćnjacima, strahuju od najavljenih mrazeva. Milorad Pantić, voćar iz ovog mesta, ističe da se nadaju da će njihovi šljivici preživeti nakon adekvatne zaštite. „Šta to znači? To znači pravo prskanje, prskanje kad je monilija u pitanju, i još jedno prskanje protiv monilije. Ako Bog da, preživimo tu nedelju i ponedeljak, nadam se da će kompletan plod stenleja da opstane,“ rekao je Pantić.
S druge strane, pčelari u Srbiji suočavaju se sa problemima jer su njihove pčele, kao glavni oprašivači biljaka, u proleće u oslabljenom stanju. Miloš Pekić, predsednik društva pčelara „Matica“ iz Požege, ističe da su pčele zimi pretrpele velike gubitke, a zbog hladnog vremena i kiše, njihovo raspoloženje je na niskom nivou. „Osećaju prirodu, ali ne mogu uzeti sve ono što im je potrebno za razvoj. Još nismo sigurni koliki će gubici biti, ali pčelari su zabrinuti jer su procene da je od pedeset do šezdeset posto društava izgubljeno,“ naglašava Pekić.
Da bi se zaštitile voćne kulture, stručnjaci preporučuju korišćenje preparata koji ne naškode pčelama. Momir Nedić, savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo, savetuje primenu preparata na bazi aminokiselina i mikroelemenata, koji mogu pomoći voćkama da se oporave nakon mraza. Takođe, preporučuje se i tretman preparatima na bazi bakra kako bi se suzbila bakteriozna plamenjača jabučastog voća.
Na Institutu za voćarstvo ističu da proizvođači slede integrisani koncept zaštite, koji kombinuje konvencionalne i organske metode. Međutim, mrazevi su već izazvali štetu na kajsijama, breskvama, višnjama i trešnjama, što ukazuje na poteškoće koje će voćari imati s prinosa, a posledičan problem je i opstanak na tržištu.
Dr. Aleksandar Leposavić sa Instituta za voćarstvo ukazuje na to kako su greške u marketingu i nedovoljna promocija dodatno otežali situaciju voćarima. „Zbog nekih naših grešaka, konkurentske zemlje su zauzele našu poziciju, što dodatno otežava situaciju,“ navodi Leposavić.
U svetlu ovih izazova, organska malina iz Srbije suočava se s dodatnim preprekama zbog povećanih carina u SAD-u. Ipak, njena jedinstvena prednost predstavlja deficitarnost na svetskom tržištu, što može pomoći njenom opstanaku.
Kako voćari, pčelari i stručnjaci nastavljaju da se bore s negativnim posledicama nepredvidivih vremenskih prilika, ostaje pitanje kako će se ovaj sektor prilagoditi i obezbediti održivi rast. S obzirom na sve veće izazove, saradnja između voćara i pčelara, kao i primena savremenih i ekoloških rešenja, biće ključni za budućnost voćarske proizvodnje u Srbiji.
